Динкић је на конференцији за новинаре одржаној у Влади Србије навео да је потврда о уплати првих 150 милиона долара за куповину РТБ Бор стигла у ово министарство.

Министар је рекао да није изненађен уплатом "Ајтека", јер би та компанија, да није обавила уплату, изгубила 10 милиона долара, што је веома висока гаранција за неизвршење потписаног уговора.

Он је нагласио да је сад потпуно извесно да ће до 4. априла аустријска компанија уплатити и остатак новца за куповину РТБ Бор.

Динкић је на конференцији указао на то да Србија тренутно има већи економски суверенитет на делу Косову и Метохије где живе Срби, него последњих десет година.

Он је подсетио на то да пре 17. фебруара ниједно друштвено предузеће са Косова није добијало ни динар субвенције и да су оне сада уплаћене, и додао да предузећа са Косова нису имала ни економске програме које ће сада добити.

Одговарајући на питање да ли Влада Србије тренутно опстаје само због Косова, Динкић је рекао да ће Влада радити све дотле док даје добре резултате и ради у интересу грађана Србије.

Видећемо шта ће донети наредни месеци, додао је министар и оценио да у овом времену мора постојати макар минимум јединства, а да су се у Влади сви сложили око тога да треба да се помогне Србима на Косову.

Динкић је рекао и да је прошле недеље постојао оправдан страх због нереда на улицама Београда, када су ломљени излози банака и радњи, па су се многи инвеститори питали да ли је овде сигурно улагати.

Уколико се то не понови, заборавиће се, оценио је министар и додао да су због тога отказани неки разговори са страним инвеститорима о улагању у Србију, али да већ има најава да ће од 10. марта инвеститори поново долазити.

Динкић је навео да Србија може да буде најбоља међу земљама југоисточне Европе, али да треба да убрза свој улазак у ЕУ да би то реализовала, као и да покуша да уђе у европску породицу заједно са Хрватском.

Према његовим речима, ако Србији буде понуђено потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању, тај документ требало би да буде потписан најкасније у априлу ове године.

Председник општине Инђија Горан Јешић рекао је на конференцији, чија је једна од тема био и избор општине Инђија за град будућности, најбољу дестинацију за страна улагања у Србији и једну од 25 најбољих у Европи од стране часописа "Фајненшел тајмс” и магазина "ФДИ", да због политичке ситуације у Србији инвеститори одлажу улагања у тај град.

Према његовим речима, поједини инвеститори са којима су започети разговори су састанке одлагали, отказивали и пролонгирали разговоре, а осека у интересовању инвеститора бележена је и раније, што се последњи пут догодило између 5. децембра и завршетка председничких избора 3. фебруара.

Он је истакао да се инвеститори враћају чим се ситуација стабилизује, и изразио очекивање да ће у Србији бити довољно политичке одговорности да се не зауставе инвестиције ни европске интеграције.

Јешић је оценио да ће уврштење Инђије на листу најбољих места за улагања послати поруку у свет и побољшати ситуацију.

У Инђију су до сада улагали немачка технолошка компанија Тисен Круп, произвођач акумулатора Монбат, хемијска индустрија Хенкел и трговине Меркатор, а Ембаси група планира изградњу технолошког парка.

Инђија је заузела 18. место на листи европских градова и општина
будућности, у којима су услови за инвестиције најбољи. Прво место заузео је Лондон. Испред Инђије су између осталог Париз, Лајпциг, Кардиф, Бристол, Копенхаген и мађарски Мишколц, а иза Инђије су бугарски Разград, Амстердам, Варшава, Мадрид, Будимпешта и Франкфурт на Одри.

Инђију је предложила Агенција за страна улагања и промоцију извоза.
Упитници ФДИ-ја су послати у 1.000 европских градова и региона, а
критеријуми за уврштење на листу су администрација, порези,
инфраструктура, развојни планови и досадашње инвестиције и пројекти.

Динкић оценио је да је за успех Инђије заслужна администрација тог града јер је упростила бирократију, и указао на то да тај пример треба да следе и друге општине у Србији.

Он је најавио да ће ресорно министарство у трећој недељи марта предложити на Савету за регулаторну реформу почетак пројекта "гиљотина прописа у Србији" како би допринели дерегулацији привреде и остварењу већег нивоа улагања.