Самарџић-Марковић је том приликом истакла да ће ова стратегија предвидети подршку младим људима у започињању сопственог бизниса и оснивању малих и средњих предузећа.

Она је најавила да би тај документ, након усаглашавања коначне верзије, Влада Србије требало да усвоји током априла, док ће акциони планови за спровођење стратегије бити донети до јула.

У Србији живи приближно 1,5 милиона младих узраста од 15 до 30 година и они чине 20 одсто укупне популације, прецизирала је Самарџић-Марковић и нагласила да самозапошљавање младих треба подстаћи због тога што чак 80 одсто те популације у Србији ради за друге.

Циљ је да креативношћу млади оснивају своја мала и средња предузећа у којима ће постојати услови за даља запошљавања. Тако ће се постићи просперитет и бољи услови живота за младе људе, објаснила је Самарџић-Марковић.

Она је такође навела да је Србија једина земља у региону која још није донела стратешки документ који ће се бавити проблемима младих људи, и напоменула да стратегија има за циљ дефинисање односа државе према младима, улогу младих у друштву и успостављање партнерског односа између државе и младих.

Према њеним речима, једна од мера коју подразумева поменута стратегија је и отварање канцеларија за младе на локалном нивоу, при чему је до сада од 168 општина у Србији свега седам отворило своје канцеларије.

Национална стратегија за младе, како је истакла, бавиће се и питањем доступности образовања и признавањем неформалног образовања као начина да се стекну бројне вештине које могу бити предност приликом запошљавања.

Самарџић-Марковић је истовремено оценила да стратегија за младе представља први корак ка изналажењу институционалних и системских решења за проблеме младих.

Помоћник министра Ивана Ковачевић истакла је да су препоруке младих више него пожељне у креирању стратегије, и саопштила да сви заинтересовани могу да се укључе у процес јавне расправе слањем коментара и сугестија путем формулара који је објављен на сајту www.zamislizivot.org.

Регионална конференција окупила је приближно 80 учесника, начелнике округа, представнике невладиних организација, канцеларија за младе и других републичких институција и организација.

Нацрт националне стратегије за младе резултат је рада дугог четири месеца, организованих 167 округлих столова на којима је учествовало 4.077 младих људи и ангажовања великог броја омладинских невладиних организација.