Шутановац је у обраћању новинарима пре почетка трећег дана рада ове конференције рекао да је добио уверавања да се НАТО неће бавити статусним питањима јужне српске покрајине, већ ће и убудуће бити ангажован на очувању мира и безбедности на Космету, делујући у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН.

Он је навео да је високом представнику ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијеру Солани пренео да Србија не може прихватити слање мисије ЕУ на Космет без одлуке Савета безбедности УН јер то представља правно насиље, као и да се наша земља залаже за наставак преговора о Косову и Метохији.

Високи представник ЕУ је исказао разумевање и спремност за наставак преговора, истакао је Шутановац и истовремено пренео Солани да је тешко објаснити грађанима да Србија жели да се придружи ЕУ у ситуацији у којој Унија против одлуке Савета безбедности УН жели да пошаље мисију на Космет.

Шутановац је напоменуо да је са министром одбране Холандије Ејмерт ван Миделкупом разговарао о потписивању Споразума о стабилизацији и придруживању Србије са ЕУ, и да му је том приликом пренео да нико у Београду не може рећи тачан датум када ће бити окончана сарадња са Хашким трибуналом.

Он је указао на то да је минхенска конференција један од најважнијих безбедносних састанака у свету и подсетио на то да су прва два дана на том скупу учествовали председник Републике Србије Борис Тадић и министар спољних послова Вук Јеремић.

Главне теме конференције, на којој је учествовало више од 350 председника држава и влада, министара одбране и спољних послова из свих крајева света, биле су Космет, ситуација у Авганистану, односи Русије и Запада, растућа улога Турске као кључне државе на Средњем истоку и актуелни безбедносни проблеми у свету.