Ђелић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Прес" истакао да ће грађани наредне године у ово време, а верује и раније, моћи да узму пасош и да, без било каквих интервјуа, чекања, гарантних писама, потврда и плаћања виза, оду где и када пожеле, уз оцену да је овакво приближавање ЕУ од великог значаја јер сваки корак ближе Унији значи нове инвестиције и нова радна места.

Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.

Шта грађани треба да ураде како бисмо били на "белом шенгену":

– Када је реч о грађанима, они ће морати да имају нову путну исправу са осам степена заштите. То је прворазредни национални догађај јер од 1918. године грађани први пут добијају српске пасоше. Он ће коштати укупно 2.000 динара, укључујући и ПДВ. Влада Србије и МУП су се одрекли било каквих такси и манипулативних трошкова. У Црној Гори пасош кошта 37, у Словенији 36 евра, док у Хрватској мање квалитетан пасош кошта 30 евра.

Шта по том питању мора да уради Влада:

– Већ наредне недеље наша експертска група путује у Брисел да преговара о разним елементима споразума, као што су увођење путне исправе и примена постојећег Споразума о визним олакшицама. Наша земља мора да настави да се бори против криминала. У периоду од 10. до 14. марта долази у Србију једна велика европска комисија како би размотрила стање безбедности у саобраћају. Већ крајем марта знаћемо тачну динамику преговора и списак ствари које треба урадити.

Корист грађана од укидања виза:

– У свим земљама у којима су укинуте визе одмах се створила већа могућност за путовања. Доћи ће, на пример, лоукост авио-компаније које обезбеђују јефтинији превоз, а ми ћемо ове године ратификовати и Споразум о отвореном небу. Земља за коју је извесно да ће постати чланица јесте земља у коју радо долазе инвеститори, а са њима и новац, радна места и бољи живот. На пример, стопа незапослености у Бугарској је у последње четири године пала са 15 на 5 одсто, а у Пољској са 20 на 8. И ако наставимо у правцу ЕУ, и у Србији ћемо преполовити незапосленост. Инвеститори долазе тамо где је правна сигурност, а то је под окриљем ЕУ. За оне који немају пара да путују организоваћемо серију бесплатних путовања за пензионере, раднике, студенте и све оне који су морали да прођу кроз деведесете, да и они виде шта је Европа. Ускоро ћу сести у један из колоне аутобуса који ће превозити бар 300 пензионера у посету некој од држава ЕУ.

Какве ће користи имати грађани од Стратегије за подстицање рађања:

– Биће формиран савет за популациону политику, као и фонд, јер све мере без новца остају мртво слово на папиру. Надокнада за трудничко боловање биће повећана са 65 одсто на 100 одсто, једнократна помоћ родитељима биће исплаћивана у целости, а не у ратама, и она за четврто дете може износити и 220.000 динара. Такође, ту је и низ мера којима ћемо зауставити белу кугу и повећати наталитет. Да помогнемо родитељима, да обновимо Србију.

Шта стоји у тексту политичког уговора који нам је ЕУ понудила, а који би требало да потпишете наредне недеље:

– Очекујем да нам текст стигне наредних дана како би могао да прође процедуру Владе. Са ЕУ нема изненађења. Већ су познати елементи анекса закључака Савета министара, а треба издвојити два. Први пут све чланице гарантују улазак у ЕУ и први пут сви стају иза укидања виза. Од потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању дели нас додатна сарадња с Хашким трибуналом, али верујем да и то можемо брзо да пребродимо.

О преплитању питања Космета и европских интеграција:

– Косово и Метохија и ЕУ су одвојена питања. Ми свим нашим саговорницима у ЕУ кажемо да Србија хоће и Космет и ЕУ. И то је јединствена политика Владе која је добила потврду у Скупштини.

Крајем новембра потписали сте Споразум о приступу фондовима ЕУ. Када и коме стиже новац:

– Ове године стиже више од 190 милиона евра. Конкретно, 10 милиона само за Хитну помоћ – за возила, комуникацију и апарате. Имамо 20 милиона евра за регионални развој, два милиона евра за Агенцију за борбу против корупције. Али, то није ништа наспрам онога што ћемо добити када будемо имали статус кандидата. На пример, Бугарска добија 1,6 милијарди евра годишње.

Да ли има помака у решавању проблема "Магнохрома" и РТБ-а "Бор" око којих сте ангажовани:

– Са синдикалцима и локалном самоуправом у Краљеву смо постигли договор о томе да обезбедимо да "Магнохром" остане на индустријској карти Србије. Дали смо сваком раднику једнократну помоћ од 10.000 динара, враћена је струја у предузеће и у првој недељи марта делегација Владе ће посетити "Магнохром", одобрити инвестиције. Око РТБ-а су преговори уродили плодом и дали много боље резултате него што смо очекивали.