Пешић је на округлом столу, који је организовало Министарство рада и социјалне политике, рекао да ће најкасније до краја године парламент ратификовати Конвенцију УН о правима особа са инвалидитетом коју је Србија потписала 18. децембра 2007. године, уз пратећи Опциони протокол, и најавио да ће бити формирана национална база података за особе с инвалидитетом.

Државни секретар Министарства рада и социјалне политике Љиљана Лучић подсетила је на то да је Србија прва земља у југоисточној Европи која је донела Закон о забрани дискриминације особа с инвалидитетом и нагласила да наша земља предњачи у погледу институционалних реформи и нормативне регулативе у овој области.

Председник Одбора за рад, борачка и социјална питања Скупштине Србије Мехо Омеровић навео је да се процењује да у Србији има између 500.000 и 800.000 особа с инвалидитетом.

Он је рекао да 70 одсто особа с инвалидитетом живи у сиромаштву, да приближно 52 одсто не учествује у животу локалне заједнице, а да само 50 процената има основно образовање или је похађало специјалне школе.

Анализа правних прописа показала је да, у процесу усклађивања са европским стандардима, треба усвојити 11 нових, а изменити и допунити 18 постојећих закона, рекао је Омеровић и додао да је формирана радна група за измене Правилника о телесном оштећењу инвалида.

Једини посланик с инвалидитетом у Скупштини Србије Гордана Рајков рекла је да се 80 одсто инвалида и даље суочава са проблемима при запошљавању, школовању, у породичном животу и кретању.

Последњих година Србија је обезбедила солидан законодавни темељ за унапређење положаја инвалида и сада је време да пређемо на стварање једнакости у могућностима, оценила је Рајков и нагласила да Конвенција УН усмерава у ком правцу треба ићи.

Учесници овог скупа похвално су се изразили о досадашњим напорима и сарадњи државних органа, организација инвалида и цивилног друштва на заштити положаја особа с инвалидитетом и закључили да предстоји најтежи део посла, а то је примена мера за решавање њихових проблема.