Цветковић је на конференцији за новинаре истакао да је таква могућност предвиђена у Предлогу закона о републичким административним таксама, који ће бити упућен Скупштини Србије на усвајање по хитном поступку.

Министар је најавио да ће држава докапитализовати Комерцијалну банку, Поштанску штедионицу, Националну корпорацију за осигурање стамбених кредита и Агенцију за осигурање депозита са укупно осам милијарди динара из буџета Србије како би побољшала њихово пословање.

Он је прецизирао да ће за Поштанску штедионицу држава из буџета издвојити 2,08 милијарди динара, односно 26 милиона евра, с циљем да се повећа адекватност капитала.

Истовремено, Цветковић је подсетио на то да је крајем прошле године Србија преузела потраживања Поштанске штедионице од Народне банке Србије у износу од 1,3 милијарде динара, које је конвертовала у власнички капитал.

Министар финансија такође је најавио да ће за Поштанску штедионицу Влада Србије тражити професионалног инвеститора, као што су Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) и Међународна финансијска корпорација (ИФЦ).

Према његовим речима, Комерцијална банка биће докапитализована из буџета са приближно 3,25 милијарди динара, односно око 40 милиона евра, и то у току фебруара, при чему ће удео државе у Комерцијалној банци износити приближно 40 одсто.

Цветковић је напоменуо да је најављена и докапитализација те банке од ЕБРД-а у износу од 10 милиона евра, тако да ће удео ЕБРД-а у Комерцијалној банци износити 25 одсто.

Он је саопштио и да ће за Националну корпорацију за осигурање стамбених кредита докапитализација државе износити приближно две милијарде динара с циљем да се повећа адекватност њеног капитала, и објаснио да ће у тој корпорацији бити обављена још једна докапитализација са приближно 3,5 милијарди динара за потребе обртних средстава.

Такође, Цветковић је најавио и докапитализацију Агенције за осигурање депозита у износу од 700 милиона динара, која ће бити обављена до средине фебруара.

Министар финансија је навео и да ће у овој години отпочети процес приватизације путем тендера Привредне банке из Панчева, Креди банке из Крагујевца и Српске банке из Београда.

Он је објаснио да се одустало од спајања Српске банке и Поштанске штедионице јер је процењено да ће за Штедионицу бити боље да се удео у њеном капиталу уступи професионалним инвеститорима, односно ЕБРД-у или некој другој, већој финансијској институцији.

Цветковић је потврдио да је новац од продаје ДДОР-а у износу од 220 милиона евра уплаћен на заједнички рачун акционара ДДОР-а, али да још није стигао у буџет, јер је потребно да се подели и дистрибуира и осталима који су учествовали у 83 одсто продатог капитала те фирме.

Истовремено, он је напоменуо да је став тог министарства да у тренутку када државне банке немају добре пословне перфомансе није добро издавати лиценце за гринфилд инвестиције страних банака.

Помоћник министра финансија Наташа Ковачевић саопштила је да ће основица за плаћање пореза на доходак грађана за 2007. годину износити 1.394.784 динара, док за странце нерезиденте она износи 2.324.640 динара.

Ковачевић је објаснила да основица, изнад које ће грађани плаћати порез на доходак, заправо представља троструки износ просечне зараде у Србији, при чему је за странце нерезиденте то петоструки износ.

Према њеним речима, пореске пријаве за утврђивање пореза на годишњи доходак грађана подносе се до 15. марта ове године.

Она је објаснила да ће, према Закону о порезу на доходак грађана, сви грађани који су зарадили више од троструког износа просечне годишње зараде у 2007. морати да плате порез од 10 одсто, док ће они који су имали зараду до шестоструког републичког просека бити опорезовани са 15 одсто.

Помоћник министра је подсетила на то да је прошле године у ово време лимит за порез на доходак грађана у 2006. години био 1,14 милиона динара, а да је сада тај цензус већи за 254.784 динара.

Закон предвиђа да се у приходе рачунају годишњи збир зарада, опорезиви приход од самосталних делатности, ауторских, сродних и права индустријске својине, приход од непокретности, давања у закуп покретних ствари, од осигурања лица, опорезив приход спортиста и спортских стручњака, као и други приходи опорезиви у иностранству.

Ковачевић је указала на то да порески обвезници морају да израчунају своју пореску основицу која представља разлику између оствареног дохотка и личних одбитака, јер сваки порески обвезник има право на лични одбитак у износу од 40 одсто од просечне годишње зараде.

Према њеним речима, одбитак постоји и за свако издржавано лице, па закон и ту прописује одбитке у износу од 15 одсто просечне зараде.

Она је навела податак да је у Србији прошле године било нешто више од 12.000 милионера, односно грађана који су држави платили порез на своје екстра приходе у 2006. години, а највише њих је имало пребивалиште у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу.