Илић је на конференцији за новинаре нагласио да је међународни гасни коридор који треба да прође кроз Србију изузетно значајан зато што би наша земља од транзита гаса имала знатну добит која би, према неким проценама, годишње износила 200 милиона евра.

Он је објаснио да је веома важно и то што је према руском пројекту, уколико коридор прође кроз Србију, код Ниша предвиђена изградња највеће гасне електране у овом делу Европе која би струјом снабдевала Грчку и Турску.

Према његовим речима, у вансезонским потрошњама гаса поменута електрана имала би изузетно велику производњу електричне енергије јер би се струја извозила у туристичке регионе.

Илић је оценио да је понуда Русије дугорочно повољнија од осталих, иако у старту нуди мање средстава, будући да Србији предлаже дугорочне инвестиције и укључивање у цео систем "Гаспрома" који обухвата и производњу струје и њен транспорт.

Када је реч о приватизацији Јат ервејза, министар за инфраструктуру је најавио да ће међународни тендер за приватизацију ове компаније бити убрзо расписан и указао на то да се са тог тендера не може искључити Русија, без обзира на препоруке Европске уније.

Са међународног тендера не може нико бити искључен без обзира на то са којег је краја света, поновио је Илић и подсетио на то да је ЕУ препоручила да у тендеру учествује нека од земаља са подручја ЕУ јер је то пут да цео систем функционише на европском нивоу.

Према његовим речима, руска понуда је за Србију боља од осталих јер нуди развој Јат ервејза и могућност да прерасте у велику авио-компанију са значајним бројем нових авиона и нових радних места.

Истовремено, он је рекао да постоји дилема о томе да ли да се поново отвара међународни тендер за изградњу карго центра на београдском аеродрому, будући да претходни није успео, или да се прихвати међудржавни уговор који су понудили Руси – да две земље заједнички изграде центар у проценту око којег би владе Србије и Русије постигле договор.

Србија би у том пројекту учествовала кроз земљиште и инфраструктуру, док би Русија финансирала пројекат који би био регулисан међудржавним уговором, објаснио је министар, уз оцену да је руска понуда квалитетна и повољна.

Илић је саопштио да је Министарство за инфраструктуру данас расписало и међународни тендер за израду главног пројекта за изградњу дела аутопута од Ниша до границе са Македонијом, на потезу од Владичиног Хана до Левосоја у дужини од 42,1 километара, при чему процењена вредност радова износи 144 милиона евра.

Он је најавио да ће тендерска документација за другу деоницу, кроз Грделичку клисуру, у дужини од 30 километара, бити припремљена у наредних шест месеци, а према проценама вредност радова ће износити 330 милиона евра.

Државни секретар Министарства за инфраструктуру Миодраг Јоцић истакао је да је рок за реализацију целокупног пројекта крај 2011. године и напоменуо да ће пројекат делом бити финансиран кроз "Хеленик план економске реконструкције Балкана", док ће приближно 80 одсто средстава обезбедити Влада Србије.

Он је подсетио на то да је у оквиру поменутог програма Србији додељено 100 милиона евра за изградњу Паневропског коридора 10 (Е-75) од Ниша до граничног прелаза Прешево.

Јоцић је истовремено рекао да би мастер план Стратегије развоја железничког, друмског, воденог и ваздушног и интермодалног транспорта у Србији од 2008. до 2015. године требало да буде завршен за 16 месеци.

Мастер план финансира и израђује Европска агенција за реконструкцију, навео је државни секретар и објаснио да је Стратегија заснована на опредељењу Владе Србије ка интегрисању транспортне мреже у мрежу ЕУ и одрживом развоју транспортног система.

У Стратегији је дефинисано побољшање транспортне инфраструктуре друмско-железничког Коридора 10, као и обилазница око Београда, транспортна инфраструктура на правцу од Италије до Румуније са краком према Будимпешти, чији је саставни део аутопут Хоргош – Пожега.