Калановић је у интервјуу за најновији број листа Националне службе запошљавања "Послови“ навела да по изражености тих разлика Србија предњачи у односу на остале европске земље.

Она је указала на то да су два основна извора средстава за превазилажење тих разлика НИП и предприступни фондови Европске уније.

Када је реч о предприступним фондовима ЕУ, она је објаснила да ће стицањем статуса кандидата Србија моћи да користи пет компоненти, од којих су три директно или индиректно везане за регионални развој.

Према њеним речима, средства из тих фондова значајно су већа и због тога је јачање капацитета за управљање фондовима један од стратешких циљева Министарства економије и регионалног развоја.

Калановић је навела да се разлике у степену развијености региона из године у годину продубљују и постају све комплекснији проблем, па су приоритетни циљеви да се у оквиру активне политике Министарства дефинишу механизми за подстицање равномерног регионалног развоја и стимулише даљи напредак неразвијених општина.

Она је истакла да у спровођењу тих циљева најбољи не смеју да буду заустављени у развоју и да је због тога стимуланс за покретаче развоја једнако важан.

Државни секретар Министарства економије и регионалног развоја прецизирала је да је, према подацима из 2005. године, уколико се мери индекс развојне угрожености, однос између најразвијенијег и најнеразвијенијег округа 1:7.

Калановић је навела да је у приближно 70 општина у Републици регистрована масовна миграција становништва и напоменула да се од 1991. до 2002. године у Нови Сад доселило више од 38.000 становника, док се из Неготина у истом периоду иселило више од 6.700, односно око 15 одсто становништва.

Дугорочни циљ јесте да се у Србији достигне европски стандард према којем је максималан однос између развијеног и неразвијеног подручја 1:3, а први озбиљан корак у решавању тог проблема је доношење Стратегије регионалног развоја Србије од 2007. до 2012. године, истакла је Калановић.

Она је нагласила да тридесет пет најугроженијих општина нису карактеристика само једног подручја, и указала на то да се велики број тих општина налази на југу земље, али да их има у источној и централној Србији, као и у Војводини.