Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.

Да ли је тржиште у Србији сређеније него раније?

– Не мора да значи да је сређеније, али је сигурно лакше када човек оде у један велики шопинг центар где има на једном релативно малом простору велику понуду. Реформе и транзиције у тржишној економији и почињу и завршавају се променама у трговини. Оне су и најзначајније. С друге стране, наше тржиште још није довољно развијено. Ту мислим на куповну моћ становништва. Када би било више пара, сигурно би било много више страних трговинских ланаца, иако их већ има неколико. Очекујемо да ће растом нашег домаћег бруто производа сигурно бити и већи интерес великих трговинских ланаца да дођу у Србију.

Да ли је код нас увоз претерано велики у односу на извоз?

– Мислим да увоз није велик, него да је извоз премали. Није проблем једне државе у ограничавању увоза, него у државном оспособљавању за јачање извоза. Приближно 40 одсто увозне робе чине енергенти, што говори да смо високо енергентски зависни од увоза, а на то не можемо утицати. Посебно због тога што је цена енергента скочила, нарочито у 2007. години. Око 30 одсто нашег увоза чини набавка машина и опреме, као и репроматеријала. Подржавам ту врсту увоза, посебно у овом моменту када имамо иза нас две деценије изразите подинвестираности, где је велики проблем застарелост наше технолошке опреме и машина. Увек сам поборник тога да увозимо репроматеријал, а не да будемо сировинска база.

Да ли поједине фирме имају монопол на српском тржишту?

– То је питање за Комисију за заштиту конкуренције. Чињеница је да се о томе код нас доста олако пресуђује, али је и питање различитих пословних интереса, уосталом као и свуда у свету. Вероватно да постоје случајеви монопола зато што наша држава пролази кроз транзицију и приватизацију и долази до концентрације капитала. То је једно веома стручно и осетљиво питање и зато ту врсту одговора треба тражити од Комисије, која је једина надлежна да да такву оцену. Комисија је независно тело и то је први пут да се ми на један озбиљан начин бавимо заштитом конкуренције. САД се против монопола боре од друге половине 19. века и та борба и дан-данас траје. ЕУ је релативно касно почела да увиђа проблем монопола, али су казне много ригорозније.

Приватизација НИС-а и ЕПС-а:

– НИС и ЕПС не морају да буду приватизовани 2008. године како многи наводе. Дуги низ година ће држава бити инволвирана у јавна предузећа као што су НИС и ЕПС. Ми смо по питању јавног сектора ипак ближи европском моделу, где је изражен државни удео, а не моделу који функционише у САД и једним делом у Енглеској. То значи да ће држава и даље имати утицај у јавним предузећима. Сигурно је да ни у једном од ових јавних предузећа неће бити у потпуности присутан приватни капитал, али ће се грађанима поделити бесплатне акције. Када грађани своје акције ставе у промет кроз тржиште хартија од вредности, доћи ће до тога да ће бар 15 одсто вредности сваког јавног предузећа прећи у приватне руке.

О руском капиталу у Србији:

– Сви су добродошли. Нико никада није рекао да руски капитал није добродошао. Треба имати у виду да су неки други сектори били предмет приватизације и да је сада прави моменат за долазак руског капитала јер су на реду инвестиције у енергетском сектору. Русија је лидер у свету када је у питању енергетика.

Трговинска сарадња Србије са Русијом:

– Она је сваким даном све боља. У протекле четири године ми смо имали раст извоза на руско тржиште у просеку 40 одсто, а раст увоза у просеку 23 одсто. Проблем је што смо изгубили нашу позицију на руском тржишту у односу на период осамдесетих и деведесетих. Имали смо суфицит у размени са Русијом, а данас је највећи дефицит који имамо управо са Руском Федерацијом, пре свега зато што увозимо јако пуно енергената. Више од 1,5 милијарди долара је наш дефицит. Позитивно је што имамо са Русијом Споразум о слободној трговини, који омогућава извоз наше робе без царине.

Какви су трговински односи између Београда и Приштине?

– Убеђен сам да постоје. Знам за неке робе за које није издата сагласност, а ту пре свега мислим на прехрамбене производе, односно пшеницу и брашно. Видим да је изузетно жива размена робе и да доста српских производа има на Космету. Србија је јединствена држава и када је у питању Космет ми не сабирамо колики је обим размене као када су у питању стране државе.

Колико Србија има капитала на Космету?

– Ту су различите процене, али је сигурно да је држава Србија уложила 19 милијарди долара у Космет. Када би се гледала имовина Српске православне цркве, физичких лица, грађана српске националности, то је сигурно јако пуно. Тешко је проценити.