Фото: Танјуг (архивски снимак)

Ђелић је у интервјуу за агенцију Танјуг указао на то да се управо потписујући Споразум о стабилизацији и придруживању боримо за Космет и стабилну и јаку Србију, уз напомену да се у преамбули тог документа од Србије и Европске уније тражи да поштују начела међународног права, Повељу УН, начела ОЕБС-а и Завршни акт из Хелсинкија.

Дакле, тражи се да се поштују исти они документи који су камен темељац одбране нашег територијалног интегритета, рекао је Ђелић и додао да то значи да Споразум о стабилизацији и придруживању кроз преамбулу недвосмислено унапређује одбрану нашег територијалног интегритета.

Према његовим речима, члан 135 Споразума помиње да је део Србије – Косово и Метохија – под међународном управом по Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, а Србија доследно инсистира на примени те резолуције и ни на који начин не прејудицира решење статуса покрајине.

Споразум недвосмислено налаже да уговорне стране, а то су све чланице ЕУ, односно Европска комисија, морају да реше питање статуса у складу са Резолуцијом 1244, а сама та резолуција у три наврата понавља суверенитет Србије на Космету, рекао је Ђелић.

Кад је реч о наговештајима из међународне заједнице да би ЕУ могла да упути своју цивилну мисију на Космет, упркос противљењу Србије, потпредседник Владе је истакао да било каква мисија ЕУ мора да буде одобрена резолуцијом СБ УН.

Он је рекао да је циљ Србије да потпише Споразум о стабилизацији и придруживању до краја јануара и додао да се из разних изјава и закључака са Европског самита одржаног 14. децембра могло видети да се од нас очекује доказивање потпуне сарадње са Хашким трибуналом.

Службе које су оперативно задужене за сарадњу са Хагом увелико раде и свима је стало да докажемо посвећеност окончању сарадње са Трибуналом, што укључује и хапшење и испоручивање преосталих оптуженика, навео је потпредседник Владе.

Ђелић је изразио очекивање да би, уколико у самој ЕУ буде постигнут консензус, Споразум могао да буде потписан 28. јануара у Бриселу на редовном састанку Савета ЕУ, на нивоу министара спољних послова Уније.

Према његовим речима, од момента потписивања споразум почиње да се примењује у економском делу, који је за нас најважнији, јер ће бити најснажнији могући сигнал за све привреднике у земљи и иностранству да наша земља иде у правцу који је предвидив, стабилан и који омогућује инвестиције.

Важно је да пре свега наши грађани осете сигурност, да виде да се отварају нова радна места и да радимо на визној либерализацији како бисмо сви могли да путујемо по Европи без ограничења, објаснио је Ђелић.

Он је оценио да би наредна година могла да буде без премца у историји приближавања неке државе ЕУ, јер Србија намерава да добије статус кандидата за само 11 месеци од тренутка потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању.

Потпредседник Владе је подсетио на то да Акциони план Србије предвиђа да до краја јуна наша земља одговори на упитник ЕУ од приближно 4.000 питања и да комплетира национални план усаглашавања са европским законодавством како би до краја 2008. могла да постане званични кандидат за улазак у ЕУ.

У оквиру европске агенде, циљ Србије је и улазак на такозвану белу шенгенску листу, што би грађанима Србије омогућило путовање без виза у земље потписнице Шенгенског споразума, рекао је Ђелић и додао да је једна од мера у склопу тог циља и издавање нових пасоша, које ће, како је договорено, почети најкасније до 9. априла.

Говорећи о распоређивању средстава из претприступних фондова ЕУ, у којима је за Србију до 2011. резервисано приближно милијарду евра, потпредседник Владе је нагласио да ће та неповратна средства бити искоришћена за најразноврсније развојне програме.

Он је прецизирао да ће, између осталог, у модернизацију службе хитне помоћи бити уложено 10 милиона евра, да ће приближно 40 милиона евра бити опредељено за развој локалне инфраструктуре, око два и по милиона евра за развој антикорупцијске агенције и више од 10 милиона евра за професионално преквалификовање грађана.

Потпредседник Владе је најавио отварање информативних центара ЕУ у градовима у Србији, како би се грађанима и институцијама приближио начин функционисања фондова ЕУ и омогућило да аплицирају за новац из претприступних фондова.