Фото: Танјуг

Милосављевић је на скупу који је Министарство здравља организовало у сарадњи са Хришћанским културним центром, поводом обележавања "Осам векова прве српске болнице", рекао да је здравље биопсихосоцијална категорија и да га такође чине размишљања, осећања, понашање и природа друштвених веза.

Он је указао на то да је почетак болничког система пре 800 година део традиције која није само традиција медицине и Србије, већ је и део духовне традиције тадашње српске државе чији смо баштиници данас.

Министар је објаснио да болест не треба само убијати лековима, већ је треба посматрати као учитеља који нам показује шта није у реду са нашим телом, уз напомену да је Министарство заједно са Хришћанским културним центром имало намеру да овом конференцијом из више углова осветли однос вере и здравља.

Интегрални приступ здрављу и болести подразумева шири контекст и разматрање и зато је добро да је скуп окупио стручњаке различитих профила који се из разних углова баве човеком и чине добро за појединца и човечанство, навео је Милосављевић.

Начелник ВМА Миодраг Јевтић истакао је да човек пре физичког оздрављења мора бити духовно здрав и изразио наду да ће овај скуп покренути многа питања и да ће помоћи да се изборимо за здравље болесних људи.

Јевтић је указао на то да је конференција "Вера и здравље" значајна јер се њоме заокружује обележавање осам векова од настанка прве српске болнице у манастиру Студеница.

Представник Министарства вера Љубомир Стојановић је рекао да о себи треба да мислимо кроз веру и здравље, да веру не треба да доживљавамо само по нужди и да о здрављу не треба да мислимо само када смо болесни.

На конференцији су предавања одржали и епископ јегерски Порфирије, пуковник Миле Игњатовић, генетичар Миодраг Стојковић, академик Владета Јеротић, Рабин Исак Асијел и многи други.

Прву српску болницу основао је 1207. године у манастиру Студеница први српски архиепископ Свети Сава. Ова болница у историји европске медицине има посебно место јер је представљала идеалан спој византијских узора, пре свега александријске школе и италијанско-салернске и француско-монпељеске медицинске школе.

После оснивања болнице у Студеници, болнице су основали и српски владар Стефан Урош Трећи Немањић у манастиру Дечани на Косову и Метохији, цар Душан у манастиру Свети Арханђели код Призрена, кнез Лазар у манастиру Раваници и деспот Стефан Лазаревић у Београду.