Цветковић је, образлажући у Скупштини Србије Предлог буџета за следећу годину, истакао да се и у 2008. години очекује наставак позитивних тенденција.

Планирана стопа раста бруто друштвеног производа (БДП) јесте шест процената, што је међу највећим у Европи, колико износи и пројектована инфлација за следећу годину, навео је министар и додао да се у наредној години очекују инвестиције у износу од приближно 2,5 милијарди евра.

Он је указао на то да учешће плата запослених у државним органима у БДП-у износи 9,7 одсто и та стопа је међу највећима у Европи, и напоменуо да ће Влада у 2008. години направити детаљну анализу о томе како да се смање трошкови државног сектора и њихов удео у БДП-у.

Обим плата које се финансирају из буџета у следећој години планиран је у износу од приближно 177 милијарди динара, а с обзиром на то да је у децембру просечна пензија у Србији износила око 53 одсто просечне плате неопходно је усклађивање нивоа просечних плата и пензија, истакао је министар.

Према његовим речима, плате се у следећој години могу повећавати само до нивоа инфлације од шест одсто.

Цветковић је рекао да су у буџету за следећу годину пројектована средства за Национални инвестициони план у износу од 34,5 милијарди динара, што чини 5,3 одсто у укупним расходима.

Влада Србије ће и ове године наставити сервисирање јавног дуга, рекао је министар и указао на то да је за ову годину предвиђено 800 милиона евра за исплату јавног дуга.

Министар је навео да су за следећу години планирани буџетски приходи 640 милијарди динара, што је за 9,9 одсто више него у 2007. години, док су пројектовани издаци 654,4 милијарде динара, а буџетски дефицит 14,8 милијарди динара.

Према његовим речима, за финансирање јавног дуга предвиђено је 48,3 милијарде динара, док је за набавку финансијске опреме предвиђено да се из државне касе издвоји 26,1 милијарда динара.

Цветковић је прецизирао да ће највећи део прихода, приближно 48,7 одсто, бити од пореза на додатну вредност, што је за 15,2 одсто више него претходне године, а по основу акциза предвиђено је повећање прихода за следећу годину за 17,4 одсто у односу на ову годину.

Приходи од царина износиће приближно 60,5 милијарди динара, а од пореза на добит предузећа приближно 34 милијарде динара, најавио је министар и додао да је у структури издатака 53,1 милијарда динара планирана за повећање трансфера обавезног социјалног осигурања и повећање расхода за запослене.

Он је указао на то да дотације и трансфери у структури буџетских расхода износе 233,2 милијарде динара, што чини 35,6 одсто укупних расхода буџета.

Истовремено, министар је рекао да је планирано да се за трансфере за организације обавезног социјалног осигурања издвоји 165,6 милијарди динара, што представља 25,3 одсто укупних расхода.

Цветковић је прецизирао да је за ПИО планирано 127,1 милијарда динара, за војне пензије 18,5 милијарди динара, за Националну службу за запошљавање 15 милијарди динара, док је 4,8 милијарди динара планирано за доприносе за здравство.

Према његовим речима, планиране субвенције у буџету за 2008. годину износе 39,6 милијарди динара, што представља шест одсто укупних буџетских расхода.

Највећи део субвенција, у износу од 17,3 милијарде динара, предвиђен је за пољопривреду, 10,6 милијарди динара биће издвојено за железницу, три милијарде за привреду, 2,7 за туризам, за културу 0,9 милијарди динара и за остале субвенције приближно четири милијарде динара, навео је министар.

Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић изјавио је у обраћању посланицима у Скупштини Србије да је предложени буџет за 2008. годину социјални, развојни и по мери наше земље.

У праву су они који кажу да је јавна потрошња велика и то је проблем за нашу економију јер јавна предузећа потискују приватне инвестиције, објаснио је Ђелић и додао да се заправо кроз повећања плата у јавном сектору ствара ланчани ефекат и на плате у другим секторима.

Према његовим речима, Србија ће у наредној години са растом бруто друштвеног производа од седам одсто бити рекордер у Европи, при чему се у 2008. години први пут предвиђа повећање запослености.

Говорећи о питању дуга Србије, он је навео да је наша земља 2000. године имала више дугова него националног богатства, док данас дугови представљају једну трећину националног богатства, што значи да је тај дуг сада четири пута мањи.

Ђелић је указао на то да је наш спољни дуг смањен за 5,1 милијарду евра и да Међународном монетарном фонду Србија не дугује више ниједан динар.

Када је реч о придруживању наше земље ЕУ, потпредседник Владе Србије је навео да не постоји држава која је успела да за три и по месеца заврши преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању, уз оцену да је то најбржи ритам који је једна земља остварила до сада.