Сва четири закона, која су усвојена већином гласова, ступиће на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику".

Посланици су усвојили Закон о основама уређења служби безбедности, који предвиђа оснивање Савета за националну безбедност и постојање Безбедносно-информативне агенције као посебне организације, и Војно-безбедносне агенције и Војно-обавештајне агенције у саставу Министарства одбране.

Савет за националну безбедност стара се о националној безбедности, усмеравању и усклађивању рада служби безбедности, о усаглашеној примени прописа и стандарда за заштиту података, о личности и других прописа којима се штите људска права.

Савет разматра одговарајуће процене и доноси закључке којима се одређују приоритети и начини заштите националних интереса, при чему такође усмерава остваривање тих интереса кроз безбедносно-информативну делатност и доноси закључке о раду служби безбедности и Бироа за координацију.

Поред тога, доноси закључке којима усмерава и усклађује рад служби безбедности и њихову сарадњу са службама страних држава и међународних организација, као и закључке којима се усклађују делатности других државних органа које су посвећене међународној сарадњи у области националне безбедности и одбране и прати извршење својих закључака.

Такође, Савет даје мишљење о плановима рада служби безбедности, предлозима њихових буџета и предлозима за постављање и разрешење директора тих служби, а посебно прати како службе троше буџет.

Савет за националну безбедност ће се састајати по потреби, а најмање једном у три месеца, а његови чланови су председник Републике, председник Владе, начелник Генералштаба, министри одбране, полиције и правде, као и директори служби безбедности.

Биро за координацију рада служби безбедности оснива се ради усклађивања рада служби безбедности и извршавања закључака Савета.

Биро ће чинити директори служби безбедности и секретар Савета за националну безбедност, а по потреби ће се у рад укључивати представници Министарства спољних послова, директор полиције, републички јавни тужилац, директор Управе царина и руководиоци других државних органа.

Закон је предвидео да контролу над радом тих безбедносних служби има Скупштина Србије, са посебним односом према јавношћу и грађанима.

Парламент ће, као и до сада, контролисати рад тајних служби преко ресорног Одбора за одбрану и безбедност, а посланици ће, поред законске, проверавати и поштовање политичке и идеолошке неутралности рада служби и имати могућност надзора над применама посебних поступака и мера за тајно прикупљање података.

Седнице парламентарног одбора на којима ће директори безбедносних служби подносити извештај моћи ће да буду и затворене за јавност, а одржаваће се најмање два пута годишње, односно једном у току редовног заседања парламента.

Новина је у томе што ће директори тајних служби морати да омогуће посланицима приступ у просторије службе, дозволе им увид у документацију, пруже податке о раду и одговарају на питања.

Одредбама о јавном надзору предвиђена је обавеза и право служби безбедности да, преко органа којима достављају извештаје, обавештавају јавност о свом раду на начин којим се не угрожавају права грађана.

Скупштина Србије усвојила је Закон о спољним пословима, којим се уређују надлежности државних органа у области спољних послова, делокруг и организација Министарства и поступак одлучивања о отварању дипломатско-конзуларних представништава Србије.

Тим законом уређен је поступак стицања, управљања и располагања имовином у иностранству неопходном за рад дипломатско-конзуларних представништава, као и дипломатска и конзуларна звања и посебна права и дужности дипломатских и других запослених у Министарству.

Што се надлежности државних органа тиче, закон предвиђа да се њихови међусобни односи у обављању спољних послова заснивају на начелу сарадње, координације и међусобног извештавања.

У делокруг Министарства спољних послова спада предлагање Влади успостављање или прекид дипломатских односа са другим државама, учлањење у међународне организације и интеграције, усвајање стратегије развоја спољних послова и других мера којима се обликује спољна политика Владе.

Министарство организује званичне посете на државном и дипломатском нивоу, организује систем информатичких, телекомуникационих, курирских и других веза са дипломатско-конзуларним представништвима Србије у иностранству.

Министар иностраних послова може да оснива саветодавна тела састављена од угледних стручњака из одговарајућих области, који не би били у радном односу и њихово ангажовање је почасне природе.

Закон је дефинисао две категорије државних службеника у Министарству спољних послова – са дипломатским звањима, који обављају дипломатске и конзуларне послове, и службеници са високим и средњим степеном образовања који обављају послове на извршилачким радним местима и немају репрезентативне дужности.

Дипломатско звање амбасадора у Министарству, као највише у хијерархији звања, разликује се од функције амбасадора као шефа дипломатске мисије кога председник Републике именује и опозива указом.

Скупштина Србије усвојила је Закон о Војсци Србије, који војску дефинише као идеолошки, интересно и страначки неутралну институцију и уређује њен положај и надлежности, организацију, саставе и начела деловања, принципе командовања и руковођења, чинове и звања, као и симболе и обележја.

Законом је професионалном војном лицу и војнику, ученику и студенту војношколске установе и лицу на другом стручном оспособљавању за официре и подофицире забрањено чланство у политичким странкама.

Припадници Војске Србије у вршењу службе не смеју да истичу страначка или друга политичка обележја и да изражавају своја политичка уверења.

Војним лицима у униформи забрањено је присуствовање скуповима политичких странака, као и свака друга политичка активност осим коришћења активног бирачког права.

Новим законом о Војсци Србије гарантована је слобода вероисповести и организована верска служба у војсци, на начин који утврди Влада, а односи Министарства одбране и цркава биће уређени посебним споразумима.

Припадницима Војске Србије је први пут дато право на синдикално организовање, али им није допуштено право на штрајк.

Закон је предвидео да Војска може да извршава и друге мисије и задатке у земљи и иностранству, али увек поштујући Устав и принципе међународног права које регулише употребу силе.

Законом је измењена и војничка заклетва коју полаже свако лице које ступа у Војску и гласи: "Ја (име и презиме), заклињем се својом чашћу да ћу чувати и бранити независност, сувереност и територијалну целовитост Србије".

Закон је донео и измене у подофицирским и официрским чиновима, па убудуће неће постојати чинови водник прве класе, капетан прве класе и поручник бојног брода.

Уводи се активна и пасивна резерва, а у време ратног стања омогућено је и да се Војска попуњава добровољцима који ће морати у потпуности да се укључе у регуларне јединице Војске и да се изједначе у правима и обавезама са њеним припадницима.

У активну резерву могу ступити млађи од 60 година који су одслужили војску и који су оспособљени за обављање војничких дужности. У надлежности Владе Србије је да уреди права и обавезе особа које ће ступити у активну резерву.

Скупштина Србије је усвојила Закон о одбрани, који уређује систем одбране Србије као самосталне државе и утврђује надлежности државних органа и Војске Србије у тим задацима.

Тим прописом дефинисана су права и дужности државних органа, аутономних покрајина, локалне самоуправе, грађана, привредних друштава и других лица у одбрани земље, а утврђено је да је Војска Србије основни носилац одбране земље.

Законом о одбрани дозвољено је да се одбрана спроводи у сарадњи са другим државама и у оквиру система националне, регионалне и глобалне безбедности.

Задаци Војске Србије су да брани суверенитет и територијалну целовитост државе, њоме командује председник Републике, који формира Војни кабинет.

Председник Републике, такође, предлаже проглашење опште или делимичне мобилизације и, уз прибављено мишљење министра одбране, поставља и разрешава начелника Генералштаба.

Из тог закона требало би да произађе низ других закона, као што су Стратегија националне безбедности, Стратегија одбране, Доктрина Војске Србије, Стратегијски преглед одбране и Дугорочни план развоја система одбране.

Усвајањем тог закона Србија се обавезала да спроводи цивилну и демократску контролу система одбране, транспарентност у финансирању тог система, али је остављена и могућност учешћа у мировним операцијама.

Скупштина Србије, према том пропису, има надлежност да одлучује о рату и миру, на предлог председника проглашава ванредно или ратно стање, надзире рад служби безбедности, одлучује о потписивању докумената о међународној војној сарадњи, укључујући и слање у мировне мисије и одлучује о висини средстава која ће бити издвојена за систем одбране.

У случају да парламент није у могућности да се састане и донесе било коју од поменутих одлука у ратном стању, одлуку о ангажовању војске доносе заједно председник Републике, председник Владе и председник Скупштине.

Влада Србије има надлежности да утврђује политику одбране и предлаже и спроводи законе и друга акта која се односе на одбрану земље.

Законом је забрањена употреба Војске Србије у страначке, верске или идеолошке сврхе, није дозвољено паравојно организовање и удруживање, али је предвиђено да војну, радну или материјалну обавезу испуњавају сви способни грађани Србије.

Војним обвезницима је остављена могућност да из верских, моралних или других оправданих разлога, војну обавезу замене цивилном службом, а начин служења такве обавезе биће накнадно регулисан посебним законом.

Скупштина Србије почела је рано јутрос нову седницу, на којој ће посланици расправљати о Предлогу закона о буџету за наредну годину.