Самарџић је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости", поводом извештаја који посредничка тојка треба да поднесе генералном секретару УН, рекао да у њему треба да се објасни зашто 120 дана преговора није уродило резултатом и подсетио на то да је српска страна била крајње активна и жељна компромиса, док је албанска била крајње пасивна и само чекала да преговори временски истекну.

Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.

Постоји ли напредак посредничке тројке у односу на Ахтисаријеву мисију:

– Тројка се заложила да се дијалог покрене. Тема је била статус, за разлику од Ахисаријевог плана. Али ни нови посредници нису уложили довољно напора да натерају Албанце да разговарају о статусу, а то се пре свега односи на Френка Визнера и Волфганга Ишингера. Разлог је тај што је албанска страна добила јасан знак од неких светских играча у овој игри да се опет на крају преговора налази независан Космет као исходиште и крајње решење. У таквој ситуацији Албанци нису хтели да воде праве преговоре.

Очекивања после заседања у Њујорку:

– Седница СБ УН је прилика за српску страну и ми ћемо је искористити максимално. Изложићемо све чињенице и упозорити на драматичне последице евентуалних једностраних решења које се тичу Србије, Космета, региона, па и читавог света. Србији иде у прилог свака одлука СБ УН која буде у складу са Резолуцијом 1244. Ако чланице буду водиле рачуна о том оквиру, могу се очекивати одговарајуће одлуке које би довеле до наставка преговора. Такав расплет подржавају Русија и Кина, али и још неке чланице СБ.

На једној страни је Русија, на другој САД - да ли ће пресудити ЕУ:

– Европска унија је важан играч на светској сцени који поводом Космета нема јединствен став. Подељена је између инертне политике која прати у корак САД и нових ветрова који воде рачуна о међународном праву и реалним последицама. Тренутно се ЕУ налази под жестоким притиском САД. Ако издрже притисак, а има наде, све ће кренути у смеру наставка преговора.

О ангажовању мисије ЕУ на Космету:

– То је очигледан покушај да се, на мала врата, почне са применом Ахтисаријевог плана који предвиђа независност покрајине. Управо је план предвидео мисију ЕУ која је за Србију прихватљива само као надзор суштинске аутономије. Да би се ЕУ ангажовала на Космету, обавезна је нова резолуција. А резолуције нема без статуса, као што статуса нема без компромиса.

О изјавама албанских лидера да ће у координацији са међународним факторима прогласити независност:

– Та опасност постоји, али није стопроцентно извесна. Многе државе склоне су да то подрже, а пре свих САД. Многе пак нису. То што Албанци најављују да ће вући потезе у координацији са међународним факторима наговештава да би, у случају еволуције мишљења, најпре у ЕУ, а последично и у САД, они били спречени да прогласе независност. Албанци то неће учинити без зеленог светла из САД, а одлука Вашингтона изгледа као да је дефинитивна, али је практично условљена успостављањем мисије ЕУ.

Како би Србија одговорила на независност:

– Србија никада неће признати Космет ван своје територије и деловаће непрекидно ка томе да поврати правно стање у покрајини. У дужем периоду, многе земље би све више подржавале нашу државу. Србија неће мировати, и то не месец или два, већ све време док се ствар не врати у међународно правни колосек. Држава спрема акциони план за случај једностраног проглашења како би у свим областима наши сународници на Космету наставили нормално да живе у оквиру Србије.

Одговор Србије према државама које признају независност:

– Спремили смо читаву скалу одговора. Који ће бити употребљен, зависиће од конкретне процене. Тачније, како се буде поставила која држава, тако ће заслужити "степеник реакције" у тој скали. Сматрам да Русија у том случају неће стајати по страни. Русија би предводила међународни покрет отпора против независности Космета и повлачила адекватне потезе у међународној политици. У том клубу против хаоса и анархије биле би многе земље заинтересоване за мир, стабилност и поштовање права.

Да ли ће решење за Космет уследити ускоро:

– Неко финале се стално предвиђа, али тог финала нема. Будући статус не може се брзо пронаћи. Ко хоће крајње решење, може само да удари секиром по Гордијевом чвору и да га пресече. Ту се нити раскидају, а оно што је силом раскинуто, тражиће поново своје спајање. Косово и Метохија ће бити дугорочни проблем, хтео то неко или не. Свако брзо решење биће под великим знаком навода.

Како ће Србија да заштити народ у покрајини у случају проглашења независности:

– Ако не буде насиља, они ће наставити да живе као до сада. Њихови животи биће у потпуности део Србије, и ту не треба да брину. Још више ћемо улагати како бисмо наше сународнике задржали и побољшали им живот. Али уколико насиља буде, тада ступају на снагу Кфор и цивилна мисија Унмика.

О последицама проглашења независности Космета на међународном плану:

– То би било зелено светло многим заједницама, пре свега у региону, које нису задовољне својим државама да захтевају или независност или прикључење матици. Космет може да побуди сепаратистичке амбиције у Баскији, на Корзици, у Шкотској, Белгији. Вероватно би се, већ сутрадан, догодиле конкретне акције сепарација у Абхазији, Јужној Осетији и Придњестровљу. Ту су Кашмир и Шри Ланка и ко зна колико још сличних случајева. То више не би могло да се контролише.