Ђелић је у интервјуу за агенцију Бета, говорећи о томе да ли би неизвесност у одређивању статуса Космета могла да утиче на економске токове у Србији, навео да држава има апсолутно довољне резерве да очува макроекономску стабилност и да нема никаквог основа за било какво веће померање динара.

Он је истакао да страни инвеститори, и поред сложене ситуације у вези са решавањем статуса Космета, препознају огромне потенцијале Србије и подсетио на то да је данас потписан уговор о продаји ДДОР-а италијанској компанији Фондијарија.

Ђелић је рекао да је Влада на данашњој телефонској седници предложила Народној скупштини да следеће недеље усвоји законе везане за спровођење Уставног закона – о војсци, одбрани, спољним пословима и основама служби безбедности.

Говорећи о томе какав ће бити одговор Србије на евентуално проглашење независности Космета, Ђелић је рекао да Влада припрема акционе планове за све могућности, али да на дневном реду није то, већ компромисно решење.

Такође, он је изразио наду да то што је предстојећа посета главог тужиоца Хашког трибунала Карле дел Понте Београду истовремено и њена последња посета, неће ни на који начин утицати на њен извештај Савету безбедности УН.

Очекујем да Карла дел Понте током посете у понедељак сагледа чињенице. Мислим да ћемо доказати и овај пут да у потпуности сарађујемо са Хашким трибуналом и да то неће бити препрека потписивању Споразума о стабилизацији и придруживању, истакао је
Ђелић.

Према његовим речима, веома је важно да Србија потпише тај споразум са ЕУ на првом следећем савету Уније који ће бити одржан 28. јануара како би до краја наредне године постала кандидат за чланство у Унији.

Он је рекао да не очекује да питање Космета буде решено пре 28. јануара, али је нагласио да су то два одвојена процеса и да их не треба мешати.

Ђелић је указао на то да милијарду евра помоћи ЕУ Србији није условљено одређивањем статуса Космета, као што Ирској није условљена помоћ за решавање питања Северне Ирске.

Он је оценио да је апресијација динара на средњи рок штетна јер погађа најквалитетнији део привреде – извознике који мало зависе од увоза.