Повод овакве студије су огромне разлике у дужини очекиваног живота, смртности од кардиоваскуларних болести, рака плућа и цирозе јетре између становника земаља чланица Европске уније и нових чланица из источне Европе.

Тако је, на пример, у 2002. години очекивани животни век у Летонији, Литванији и Естонији 12 година мањи него у Шведској.

Смртност од кардиоваскуларних болести у Бугарској код жена је пет пута већа него у Француској, док је смртност од цирозе јетре код мушкараца у Мађарској или у Румунији десет пута већа него у Холандији.

Министри здравља земаља централне и источне Европе, међу којима су и данас у Варшави и министри здравља Руске Федерације и Србије, сложни су у настојању да се ове разлике превазиђу.

На овој конференцији требало би да буде постигнут договор око студије о факторима ризика за превремену смртност у централној и источној Европи, како би свака од земаља у којој се студија спроводи потом направила национални план и мрежу активности за праћење ових ризика, наводи се у саопштењу Министарства здравља.