ВИДЕО: Редовна конференција за новинаре Владе Републике Србије

	Расим Љајић

Љајић је на конференцији за новинаре, одржаној после седнице Владе, рекао да би акциони планови требало да се доставе до наредне седнице и објаснио да би акциони план Министарства рада и социјалне политике, између осталог, подразумевао обезбеђивање пензија српском и осталом неалбанском становништву у покрајини.

Он је најавио да ће пета рата старог дуга пензионерима и једнократна помоћ социјално угроженим грађанима, за шта су предвиђена средства у укупном износу од 770 милиона динара, бити исплаћена 10. или 25. децембра.

Када је реч о штрајковима запослених у правосуђу и просвети, министар је истакао да су радници незадовољни пре свега висином плата, али и додао да су могућности државе у овом тренутку прилично ограничене.

Договор који је министар правде Душан Петровић постигао са представницима правосуђа је добар пут за решење проблема, оценио је Љајић и указао на неопходност рационализације у државној управи и другим јавним службама.

Министар рада и социјалне политике је такође саопштио да је на данашњој седници Владе усвојен Извештај о стању у установама за смештај деце и одраслих са посебним потребама.

Према његовим речима, у поменутом извештају се констатује да је неистинит извештај невладине организације МДРИ о стању у психијатријским установама у Србији, због чега је створена лажна слика стања у тим установама.

Он је истакао да је на седници предложено оснивање међународне комисије која би имала приступ свим установама социјалне заштите у Србији и проверила реално стање у њима.

Министарство рада и социјалне политике и Министарство здравља утврдили су да нису тачни подаци о 11.350 корисника како се наводи у извештају МДРИ јер у домовима у Србији има укупно 5.927 места, при чему је 20. новембра у њима боравило 5.702 особе, од којих је 1.143 деце, прецизирао је Љајић.

Он је нагласио да је МДРИ грубо прекршила Међународну конвенцију о правима детета којом се забрањује објављивање фотографија деце без сагласности родитеља или старатеља.

Према његовим речима, те фотографије нису одраз стања установа у којима су деца смештена, већ њиховог здравственог стања, будући да је коефицијент деце и одраслих који се виде на фотографијама између 20 и 30.

Љајић је такође напоменуо да су у извештају МДРИ нетачни наводи да се деца "извлаче" из биолошких породица и смештају у институције и објаснио да се деца у домове смештају на захтев родитеља, при чему је то последња мера јер је циљ државе да покуша да децу пре тога смести у хранитељске или старатељске породице.

У извештају невладине организације тачни су наводи да су установе социјалне заштите у Србији пребукиране, да је у њима смештено много корисника, да су хигијенски услови у појединим установама лоши, као и да је мали број неговатељица и особља у њима, навео је он.

Као конкретне мере које ће држава предузети на побољшању стања у тим установама, министар је навео брзу трансформацију установа социјалне заштите и затварање једног броја тих институција, ревизију Стратегије реформе система социјалне заштите, као и развој алтернативних видова смештаја.

Истовремено, Љајић је најавио да ће држава убудуће издвајати више средстава за ту област.

Невена Карановић

Државни секретар Министарства здравља Невена Карановић представила је извештај који је Влада прихватила на данашњој седници и нагласила да су нетачни наводи МДРИ да у Србији има 46 психијатријских болница, већ да је истина да постоји само пет таквих болница и 46 одељења за краћу хоспитализацију при општим болницама.

Карановић је предочила да је у извештају МДРИ некоректно написано да Влада Србије не поседује план или програм којим би се зауставило непримерено задржавање хиљада особа са посебним потребама јер је Влада 19. јануара ове године усвојила Националну стратегију развоја заштите менталног здравља.

Према њеним речима, подаци о фиксацији у психијатријским болницима у извештају МДРИ дати су паушално, без навођења конкретног разлога за физичко спутавање пацијента и времена трајања тог поступка.

Она је такође указала на то да се фиксација спроводи само у случајевима када пацијент угрожава своју безбедност или безбедност других и напоменула да се дужина тог поступка мери сатима, при чему је у већем броју болница обавезно вођење књиге евиденције о фиксацији.

Подаци да је у болници у Ковину 2006. године умрло 128 пацијената, како је указала, не могу се схватити другачије него као лоша намера јер се мора имати у виду да у склопу те болнице постоји одељење на којем су смештени пацијенти који су доживели мождани удар, као и да постоји одељење геријатрије.

Карановић је нагласила да се из контекста извештаја МДРИ може закључити да у болници у Ковину умиру психијатријски пацијенти због лошег третмана, а не особе које су у најтежем стању хоспитализоване на одељењу неурологије због можданог шлога.