Београд, 22. новембар 2007. године – Саветник председника Владе Републике Србије и члан преговарачког тима Београда Александар Симић изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа „Вечерње новости“ да Србија неће прихватити да се на завршној рунди преговора о статусу Косова и Метохије у Бадену код Беча разговара о такозваном партнерском односу наше државе и наше јужне покрајине.
|
|
Александар Симић |
|
Фото: Танјуг (архивски снимак) |
|
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора:
Преговори о Космету: – Савет безбедности УН јасно је дао мандат за преговоре о будућем статусу Космета. Све док тај мандат траје, не смеју да се избегавају разговори о статусу. Прича о партнерству је трик иза кога се крије намера да албански сепаратисти, противно међународном праву, одвоје део територије Србије. Незаобилазна тема је проналажење консензуса о статусу Космету, који ће да овери СБ УН. Иако је представник ЕУ у тројци Волфганг Ишингер први поменуо идеју да статус остане неутралан, а да се заподену разговори о партнерству, у Бриселу смо стекли утисак да је представнику САД Френку Визнеру највише стало да прича оде у неутралном смеру. Тројка, међутим, није постигла сагласност око те идеје.
Да ли је помак у преговорима то што се од Ахтисаријеве надгледане независности дошло до неутралног статуса:– То није никакав напредак. Неутрални статус отвара врата сепаратизму. И чланови тима Албанаца са Космета, који не прихватају ништа мање од независности, због тога су давали јасне сигнале да о неутралном статусу може да се прича.
Шта је неутрални статус:– Покушај да статус покрајине, само наводно, остане нерешен. Албански сепаратисти нису се изјаснили да ће у случају неутралног статуса одустати од једностраног проглашења независности Космета, нити су се поједине земље Запада изјасниле да то неће признати. Међународно право, чак, и не познаје никакав неутрални статус. Статус је или дефинисан или није.
Идеје Србије о решењима на Оландским острвима и у Хонгконгу:– Дали смо пример тих суштинских аутономија у свету и изнећемо још неке идеје у Бечу. Конструктивни смо. Имамо увек спреман предлог у складу са међународним правом и папир више у односу на косметске Албанце који немају ништа сем жеље за независношћу, коју подстиче САД.
Да ли су Албанци саслушали аргументе за те суштинске аутономије:– Да, али више као неку поучну лекцију из историје. Наравно, уз ничим образложену тезу да су ти примери непримењиви на Космет.
Има ли помака на крају мисије тројке:– Ми смо већ указивали на то да је одлука СБ УН од 2005. године да се почну преговори о статусу, а без испуњених стандарда на Космету – погрешна. Али она је донета и о статусу мора да се разговара, чак и када нема консензуса. Напретка заиста нема, али СБ УН може и да ревидира своју одлуку о отпочињању преговора о статусу и да се на основу Резолуције 1244 примени функционални однос јужне српске покрајине у оквиру Србије. А могу се преговори и наставити. Само се не сме, под немогућношћу изналажења консензуса, отварати пут за распарчавање Србије.
Може ли се доћи до договора у бањи Баден?– Један од закључака тројке у Бриселу јесте да су се у повољном тону размењивала мишљења. То још оставља наду да би у Аустрији могло да дође бар до некакве сагласности.
О Визнеровој поруци да Србија мора да понуди Албанцима нешто што је за њих атрактивно:– Та прича ме подсећа на неко тржиште на коме се такмаци надмећу у атрактивним и примамљивим понудама. Та логика је напросто непримењива на међународну политику. Спорови који имају међународни карактер морају се решавати искључиво међународним правилима која морају да се поштују. Све остало је пут у трајну кризу и нестабилност.