Александар Симић
Фото: Танјуг (архивски снимак)

Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора:

Преговори о Космету:

– Савет безбедности УН јасно је дао мандат за преговоре о будућем статусу Космета. Све док тај мандат траје, не смеју да се избегавају разговори о статусу. Прича о партнерству је трик иза кога се крије намера да албански сепаратисти, противно међународном праву, одвоје део територије Србије. Незаобилазна тема је проналажење консензуса о статусу Космету, који ће да овери СБ УН. Иако је представник ЕУ у тројци Волфганг Ишингер први поменуо идеју да статус остане неутралан, а да се заподену разговори о партнерству, у Бриселу смо стекли утисак да је представнику САД Френку Визнеру највише стало да прича оде у неутралном смеру. Тројка, међутим, није постигла сагласност око те идеје.

Да ли је помак у преговорима то што се од Ахтисаријеве надгледане независности дошло до неутралног статуса:

– То није никакав напредак. Неутрални статус отвара врата сепаратизму. И чланови тима Албанаца са Космета, који не прихватају ништа мање од независности, због тога су давали јасне сигнале да о неутралном статусу може да се прича.

Шта је неутрални статус:

– Покушај да статус покрајине, само наводно, остане нерешен. Албански сепаратисти нису се изјаснили да ће у случају неутралног статуса одустати од једностраног проглашења независности Космета, нити су се поједине земље Запада изјасниле да то неће признати. Међународно право, чак, и не познаје никакав неутрални статус. Статус је или дефинисан или није.

Идеје Србије о решењима на Оландским острвима и у Хонгконгу:

– Дали смо пример тих суштинских аутономија у свету и изнећемо још неке идеје у Бечу. Конструктивни смо. Имамо увек спреман предлог у складу са међународним правом и папир више у односу на косметске Албанце који немају ништа сем жеље за независношћу, коју подстиче САД.

Да ли су Албанци саслушали аргументе за те суштинске аутономије:

– Да, али више као неку поучну лекцију из историје. Наравно, уз ничим образложену тезу да су ти примери непримењиви на Космет.

Има ли помака на крају мисије тројке:

– Ми смо већ указивали на то да је одлука СБ УН од 2005. године да се почну преговори о статусу, а без испуњених стандарда на Космету – погрешна. Али она је донета и о статусу мора да се разговара, чак и када нема консензуса. Напретка заиста нема, али СБ УН може и да ревидира своју одлуку о отпочињању преговора о статусу и да се на основу Резолуције 1244 примени функционални однос јужне српске покрајине у оквиру Србије. А могу се преговори и наставити. Само се не сме, под немогућношћу изналажења консензуса, отварати пут за распарчавање Србије.

Може ли се доћи до договора у бањи Баден?

– Један од закључака тројке у Бриселу јесте да су се у повољном тону размењивала мишљења. То још оставља наду да би у Аустрији могло да дође бар до некакве сагласности.

О Визнеровој поруци да Србија мора да понуди Албанцима нешто што је за њих атрактивно:

– Та прича ме подсећа на неко тржиште на коме се такмаци надмећу у атрактивним и примамљивим понудама. Та логика је напросто непримењива на међународну политику. Спорови који имају међународни карактер морају се решавати искључиво међународним правилима која морају да се поштују. Све остало је пут у трајну кризу и нестабилност.