Војислав Брајовић и Мирослав Перишић на данашњој конференцији за новинаре

Фото: Фонет

Перишић је на заједничкој конференцији за новинаре са министром културе у Влади Србије Војиславом Брајовићем навео да је потребно донети закон о архивским службама који ће регулисати сређивање, чување и доступност архивске грађе, као и закон о досијеима.

Он је објаснио да правила струке налажу да до сада преузета архивска грађа БИА не може бити доступна истраживачима док се не заврши процес њеног преузимања, и указао на то да је Архиву потребна помоћ у решавању наслеђених материјалних проблема.

Директор Архива Србије саопштио је да кров зграде прокишњава, да стање електричних инсталација угрожава архиву, трафо-станица је практично уз зид зграде са депоом где је хиљаде метара грађе, депо је пун, а са постојећим капацитетом потребно је много година да се среди грађа Архива.

Према његовим речима, Архив Србије дужан је и да судовима доставља фотокопије докумената неопходних за вођење судских поступка за рехабилитацију, али постојећи технички услови отежавају испуњавање те обавезе.

Перишић је прецизирао да је Архив до сада примио 610 захтева за оваквим документима, и додао да за сада не постоји споразум са Војно-безбедносном агенцијом за преузимање њене архивске грађе, али да би то било добро за цело друштво јер је та грађа од изузетне вредности.

Поводом питања које се разматра у међународној заједници о томе где би требало да се чува документација Хашког трибунала, он је изразио мишљење да је најбоље да се формира архива у Хагу, која би служила историчарима.

Директор Архива Србије упутио је позив државним органима Србије да у разговорима о томе консултују овај архив.

Министар културе Војислав Брајовић подсетио је, указујући на велику важност Архива Србије као најзначајније националне институције чија грађа износи укупно 12.000 метара, на то да је преузимање грађе БИА почело 2004. године и да је Архив Србије преузео 46.502 досијеа грађана.

Досијеи су у БИА били развстани по категоријама: "Белоемигранти", "Ратни злочинци", "Четници", "Контрачетници", "Четнички јатаци", "Јатаци", "Усташе", "Љотићевци", "Недићевци", "Домобрани", "Балисти", "Хапшени и саслушавани од окупатора", "Лица интернирана у заробљеничке логоре", "Остали учесници Другог светског рата на страни непријатеља", "Одметници после Другог светског рата", "Дезертери из ЈНА", "Клер", "Припадници југословенске непријатељске емиграције", "Припадници илегалних организација", "Остали класни и идеолошки непријатељи", "Повратници", "Емигранти", "Имигранти", "Илегални преласци границе", "ИБ-вци", "Ранковићевци", "Либерали", "Анархолиберали" и "Остали", прецизирао је Брајовић.

Он је додао да је Архив Србије од БИА, осим досијеа, преузео и више од 300.000 страница докумената која, између осталог, садрже податке о стрељанима у Крагујевцу 1941. године, масонској ложи и Ротари клубу, злочинима Немаца над припадницима НОП-а и Јевреја, плановима СС трупа у Београду, логору "Бањица" и друго.

Министар је навео и да су у току разговори са Српском православном црквом о чувању њене грађе, при чему постоји могућност и стварања посебног депоа, с обзиром на обим и изузетну важност грађе која се данас налази и у торњевима цркве Светог Марка у Београду.

Највреднија документа налазе се у Збирци раритета која садржи историјске изворе из српске историје, рекао је Брајовић и прецизирао да су у њој Дечанска повеља из 1330. године, Турски ферман из 1649. године, ултиматум Аустроугарске Србији 1914. године, телеграм о објави рата Србији 1914. године, као и више десетина докумената од изузетног историјског и културног значаја.

Министар је саопштио и да је израда нацрта закона о архивима у току и да ће до краја године бити завршен предлог тог закона.