Кристин де Барос Саид, Волфрам Мас и Мирко Цветковић

Фото: Фонет

У име Владе Немачке овај документ потписали су представник Савезног министарства за економску сарадњу и развој Немачке Кристин де Барос Саид и амбасадор Немачке у Београду Волфрам Мас.

Цветковић је на конференцији за новинаре, одржаној после потписивања записника, објаснио да је помоћ намењена пре свега пројектима из области енергетске ефикасности, обнављању система водоснабдевања, одрживом економском развоју, развоју демократског друштва и повећању ефикасности у јавној администрацији.

Према његовим речима, укупан износ помоћи подељен је на финансијску помоћ од 58 милиона евра преко Немачке кредитне банке за развој "КфW" и техничку помоћ у износу од 8,8 милиона евра преко Немачке организације за техничку сарадњу (ГТЗ).

Он је прецизирао да ће у оквиру финансијске помоћи, 50 милиона евра бити зајам за развијање енергетске ефикасности, док ће 8 милиона евра бити гарант за рехабилитацију система водоснабдевања у општинама средње величине.

Говорећи о техничкој помоћи, министар финансија је навео да је фискалној децентрализацији намењено 2,2 милиона евра, пројектима за омладину 1,4 милиона евра, подршци правној реформи 2,2 милиона евра, подршци мерама енергетске ефикасности 1,5 милиона евра, модернизацији комуналних услуга пола милиона и фонду за експерте и студије милион евра.

Цветковић је указао на то да је предвиђена и могућност да Србија повлачи средства из регионалних фондова - за енергетску ефикасност, чија је вредност седам милиона евра, као и из фонда за техничку помоћ, вредног девет милиона евра.

Министар је објаснио да није реч о фондовима који су намењени искључиво Србији, већ ће наша земља, у зависности од пројеката које понуди, моћи да учествује у расподели средстава.

Према његовим речима, Немачка је један од највећих донатора Србије са 470 милиона евра помоћи у протеклих шест до седам година, при чему је у последње две године помоћ првенствено била намењена сектору енергетике, комуналних услуга и финансијском сектору.

Мас је истакао да је у разговорима о помоћи Србија показала да има административне капацитете за приближавање Европској унији, као и за спровођење пројеката који су за то потребни.

Он је навео да је тежиште помоћи на општинама јер су то најмање јединице које су најближе грађанству и имају најбоље информације о томе шта је најпотребније унапредити.