Илић је на округлом столу, представљајући решења Нацрта закона о денационализацији представницима институција које ће бити укључене у примену овог документа, истакао да ће се овај законски акт примењивати одмах после усвајања, али само у делу који се односи на натурално враћање одузете имовине, док би новчано обештећење почело после две године.

Према његовим речима, нацртом је предложено да се старим власницима који ће бити обештећени у новцу једнократно исплати највише до 10.000 евра, док би преостала потраживања требало да им буду исплаћена у обвезницима са роком доспећа од 20 година.

Укупан износ за новчана обештећења власника одузете имовине ограничен је на четири милијарде евра, навео је Илић и нагласио да ће се најтеже спроводити денационализација градског грађевинског земљишта у случајевима када на том земљишту постоје објекти који имају другог власника.

Директор Дирекције за реституцију Владимир Тодоровић прецизирао је да је стигло више од 800 захтева бивших власника за вештачење вредности одузете имовине.

На округлом столу је истакнуто да тешкоће у његовој примени могу настати због тога што је предвиђено да се имовина враћа у стању које је затечено у августу 2005. године, када је ступио на снагу Закон о пријављивању и евидентирању одузете имовине.

Правни саветник Савета за регулаторну реформу привредног система Ђорђе Вукотић указао је на то да у већини случајева купци предузећа нису знали да купују и део имовине која је национализована, што може да доведе до дуготрајних судских процеса и пред међународним судовима.