Маринковић је приликом отварања прве међународне конференције о добробити фармских животиња и биосигурности у Србији, која се одржава на Пољопривредном факултету у Земуну, навео да је истраживање показало да је приближно 50 одсто фармера у Србији упознато са предностима које тај закон доноси.

Према његовим речима, сваки одгајивач зна да ће имати више користи од животиња уколико се приликом гајења поштују принципи биосигурности и добробити.

Он је истакао да су, у циљу иновирања домаћег законодавства, ресорно министарство и Управа за ветерину припремили и сет осталих закона и подзаконских аката из те области, који би у скупштинској процедури требало да се нађу након усвајања закона о добробити животиња.

Представник Управе за ветерину Ивана Лазић навела је да без регулисаног закона и правилника који из њега произилазе Србија неће моћи да извози ни живе животиње ни производе животињског порекла.

Лазић је подсетила на то да је Управа 2006. године израдила Нацрт закона о добробити животиња, који је усаглашен са законодавством Европске уније и односи се на различите категорије животиња, у различитим условима држања.

Тај документ, како је објаснила, првенствено инсистира на одговорном власништву, односно на томе да власник мора да буде одговоран за живот и добробит животиње.

Она је навела да су нацртом закона прецизно регулисани и услови који се морају испунити на фармама, током превоза и клања животиња, уз напомену да ЕУ томе посвећује пуно пажње.

Према њеним речима, тај документ се бави и заштитом дивљих животиња, кућних љубимаца и напуштених и изгубљених животиња.

То је проблем у готово свим општинама у Србији, који чак ни ЕУ није довољно детаљно регулисала, нагласила је Лазић и додала да су нацртом закона дефинисани услови које морају да испуњавају прихватилишта и азили за животиње.

Представник Управе за ветерину Ненад Петровић рекао је да је Управа анализирала стање добробити животиња у Србији и да су резултати бољи него што се очекивало.

Петровић је навео да су поједине фазе интензивне производње, нарочито у живинарству, у веома добром стању и на вишем нивоу него у земљама ЕУ.

Он је указао на то да Србија има проблем са индивидуалним домаћинствима, односно са неупућеним власницима који повремено држе животиње, а не зависе економски од начина држања нити од тржишта, при чему их оно не приморава да испуњавају неке више стандарде.

Управа ће преузети обавезу да едукује становништво, нагласио је Петровић и оценио да је то веома важно за Србију јер без добробити животиња и примене регулатива везаних за ту област наша земља неће моћи да се придружи ЕУ.