Вук Јеремић и Јан Кубиш
Фото: Фонет

Јеремић је на посебном састанку Комитета министара 47 земаља чланица СЕ сумирао шестомесечно председавање Србије, које је, према заједничким оценама генералног секретара СЕ Терија Дејвиса, европских и званичника СЕ, било једно од најуспешнијих у протеклих десет година.

Министар спољних послова је као главне успехе председавања наше земље СЕ, које се одвијало под слоганом "Једна Европа – наша Европа", навео почетак спровођења Меморандума о разумевању између ЕУ и СЕ, проглашење 10. октобра за Европски дан борбе против смртне казне, рад на усаглашавању и спровођењу европских конвенција, укључујући оне о људским правима и унапређењу ефикасности институција.

Он је подсетио на то да су приоритети Србије током председавања били унапређење основних вредности СЕ, као што су људска права, владавина права, јачање механизама за спровођење и надгледање конвенција.

Такође, приоритети су били и борба против тероризма, организованог криминала и шверца људима, дроге и корупције, као и изградња толерантније и хуманије Европе и унапређење сарадње између СЕ и западног Балкана, додао је Јеремић.

Према његовим речима, током шестомесечног председавања, коме је велики допринос дао цивилни сектор, организован је низ конференција и спроведено је више иницијатива за јачање демократије.

Он је навео да су у догађајима које је организовао Савет Европе учествовали највиши српски званичници, укључујући председника Републике Србије Бориса Тадића и председника Владе Републике Србије Војислава Коштуницу, а Србију је посетио велики број високих званичника те најстарије паневропске организације.

У протеклом периоду, како је истакао, остварена је и активна сарадња између тела Савета Европе, као што су Комитет министара и Парламентарна скупштина СЕ.

Он је оценио да је за добробит читавог западног Балкана потребно наћи компромисно решење будућег статуса Косова и Метохије, у духу европских и универзалних вредности које представља Савет Европе.

Јеремић је посебно указао на значај европских интеграција и поштовања европских вредности на западном Балкану, као и у оквиру решавања будућег статуса Космета.

Он је упозорио на то да на 10. децембар, када посредничка тројка Контакт групе треба да генералном секретару УН поднесе извештај о процесу преговора, не треба гледати као на рок за окончање процеса преговора, већ као на датум за оцену напретка.

Према његовој оцени, наметање независности Космета би, у случају да не буде пронађено решење, било неевропски и не би представљало решење.

Питање статуса Космета мора се решити на темељу европских вредности и применом европског начина решавања проблема, нагласио је Јеремић и додао да је такво решење надомак руке.

Европски принцип субсидијарности пружа решење за вековне тензије између питања заједница и суверености, кроз преданост заједничкој будућности и коришћење оруђа као што су поверење, сарадња, стрпљење, компромис, консензус и креативност, рекао је министар.

Јеремић је истакао да Србија верује да европско решење будућег статуса Космета лежи у јединственом партнерству за будућност, под заједничким сувереним кровом.

Београд је због тога косметским Албанцима понудио институционално неограничену аутономију, са изузетно широким овлашћењима самоуправе, којом би се уједно сачувао и суверенитет и територијални интегритет Србије, објаснио је министар.

Он је истакао да би компромисно решење будућег статуса Космета неповратно унапредило демократију у региону и омогућило свим земљама западног Балкана да победе прошлост и консолидују заједничку европску будућност.