Париводић је на јавној расправи о овом закону, која је одржана у Привредној комори Београда, истакао да је веома важно да процес денационализације траје што је краће могуће јер ће онима који учествују у њему бити враћено и лично и породично достојанство.

Према његовим речима, Нацрт закона о денационализацији представља сублимацију веома сложених друштвених, економских, историјских, социјалних и политичких потреба Србије.

Потпредседник Лиге за заштиту приватне својине Драгана Миловановић оценила је да Србија нема економску снагу да подржи пројекат финансијског обештећења у износу од приближно четири милијарде евра и додала да због тога треба формирати државни фонд за реституцију.

Миловановић је објаснила да би тај државни фонд, као предузетно тело, стварао профит који би био први вид обештећења уколико се имовина не може реституисати.

Представник Министарства финансија Милорад Бјелопетровић указао је на то да је ову верзију закона стручна јавност подржала и напоменуо да је она отворена за нове идеје које би је побољшале.

Он је навео да се натурална реституција као основни вид денационализације подржава и да зато не треба предлагати нове идеје за обештећење грађана, већ што пре започети враћање имовине бившим власницима у натури.

Представници јавних предузећа, општина, удружења и лига за заштиту и повраћај приватне својине данас су позитивно оценили Нацрт закона о денационализацији и упутили апел да тај документ што пре уђе у скупштинску процедуру.