Мијатовић је на конференцији за новинаре, одржаној у Институту за заштиту здравља Србије "Др Милан Јовановић-Батут", навела да епидемију може да прогласи само министар здравља, и то у складу са Законом о заштити здравља и уз консултације са Комисијом за заразне болести и Институтом "Батут".

Она је указала на то да медији погрешно наводе да је епидемија проглашена и објаснила да су оне овом институту само пријављене, што није неуобичајена појава у ово доба године.

Помоћник министра је додала да је за проглашење епидемије неопходно да у више градова буде велик број оболелих и прецизирала да у Нишу тренутно има 360 оболелих, од који је 45 хоспитализовано, док је од почетка године у Александровцу забележено 56 оболелих, Пироту 143, Бачкој Паланци 86, Лесковцу 151 и Београду 117.

Специјалиста епидемиолог из Института за заштиту здравља Нада Милић саопштила је да је од јануара до октобра ове године у Србији регистровано 60 епидемија хепатитиса А, у којима је оболело 259 особа, и навела да је пут преношења најчешће био контакт са зараженом особом.

Она је указала на то да је на подручју Нишавског и Пиротског округа, закључно са 31. октобром ове године, пријављено 12 епидемија са 38 оболелих, и подсетила да су од 2002. до 2006. године у Србији регистроване 182 епидемије хепатитиса А, у којима је оболело укупно 909 особа.

Према њеним речима, уобичајено је да од августа до новембра расте број оболелих, при чему је током године у новембру број оболелих највећи, а у јуну најмањи.

Милић је објаснила да је оваква сезонска дистрибуција последица дугог времена инкубације и да представља завршетак периода цревних заразних болести које су карактеристичне за летњи период.

Она је додала да инкубација, односно период почетка инфекције до појаве знакова болести, износи од две до шест седмица, а просечно од 28 до 30 дана.

Милић је нагласила да се хепатитис А јавља спорадично и епидемијски, при чему у епидемијском јављању заразне жутице у Србији доминирају епидемије породичног карактера.

Према њеним речима, знакови обољења су повишена температуре, слабост, одсуство апетита, мучнина и повраћање, нелагодност у трбуху, појава жутила – обојености беоњаче и коже.

Болест се преноси директним контактом са зараженим преко предмета које је додиривао и користио, или преко хране и воде.

Стручњаци Института "Батут" истакли су данас да је неопходно водити рачуна о хигијени санитарно-хигијенског чвора, исправној води за пиће и правилној припреми и руковању храном.