Помоћник директора Завода за статистику Републике Србије Владимир Станковић навео је на конференцији за новинаре да се драстично променила структура пописа, јер је све већи број самачких домаћинстава и домаћинстава са два члана.

Он је рекао да се у односу на попис из 1991. године, стопа раста броја домаћинстава смањила за 5,5 одсто, и додао да је 1991. године према попису било 15 одсто самачких домаћинстава, а да је сада тај удео порастао на 20 одсто.

Према његовим речима, удео домаћинстава са два члана се од 1991. године од 23 одсто повећао на 25 одсто према резултатима најновијег пописа, а алармантно је и смањење просечног броја чланова по домаћинству које је сада испод три члана.

Станковић је рекао да овај пад просечног броја чланова домаћинстава показује механички одлив становника у иностранство и свођење домаћинстава на ужи породични састав.

Он је упозорио на то да ће у наредном попису, уколико се овакав тренд настави, доминирати самачка домаћинства, и нагласио да укупан број ових домаћинстава у Србији износи приближно 435 хиљада, што је "изузетан скок" од 68 одсто од последњег пописа и говори о старости наше популације.

На територији Београда, готово да су изједначена самачка домаћинства, са 24,8 одсто од укупног броја, са домаћинствима са два члана, којих има 25,6 одсто.

Број газдинстава у Србији је за 184 хиљаде мањи него у време последњег пописа, када их је било 980 хиљада.

Највећи број домаћинстава забележен је у Пчињском и Рашком округу, док је на северу Војводине забележен најмањи број домаћинстава.