Светлана Вукајловић, Томица Милосављевић и Небојша Лалић

Милосављевић је на конференцији за новинаре, одржаној поводом 14. новембра – Светског дана дијабетеса, рекао да шећерна болест припада хроничним обољењима која заједно са болестима срца и крвних судова, малигним болестима и болестима плућа чини готово половину свих смртних случајева у свету.

Према његовим речима, од дијабетеса тренутно болује 246 милиона људи у свету, а очекује се да ће тај број до 2025. године бити повећан на 380 милиона.

Министар је указао на то да сваке године додатних седам милиона људи добије дијабетес, а 3,8 милиона смртних случајева сваке године приписује се овој болести.

Председник Републичке стручне комисије за дијабетес Небојша Лалић поновио је да је превенција компликација дијабетеса, али и самог дијабетеса, важан задатак ове комисије.

Лалић је рекао да је дијабетес узрочник број један слепила, болести бубрега, обољења нерава, док је у случају инфаркта миокарда код две трећине пацијената поремећен шећер.

Директор Републичког завода за здравствено осигурање (РЗЗО) Светлана Вукајловић истакла је да овај завод у потпуности финансира савремену терапију за све оболеле од ове болести.

Она је подсетила на то да сада значајан број пацијената има право на апарате и траке за мерење нивоа шећера у крви, док сви пацијенти имају право на давање инсулина једнократним или вишекратним пеном.

Поводом епидемије жутице у Нишу, Милосављевић је указао на то да ће и наредних дана и недеља у том граду вероватно бити још пријава оболелих од жутице типа А због дугог периода инкубације.

Он је објаснио да је хепатитис А, или заразна жутица типа А, лака акутна заразна болест која има добру прогнозу за лечење и ретке компликације, али да период инкубације траје од 15 до 50 дана.

Према његовим речима, резервоар вируса је оболели човек, а вирус се излучује столицом, налази се у крви и жучи, ређе у мокраћи, при чему је период заразности читав период док траје инкубација.

Милосављевић је нагласио да је главни пут преношења директан контакт и да се хепатитис А из тог разлога и назива “болешћу прљавих руку”.

Он је додао да су мере превенције едукација становништва о свакодневном упражњавању добрих хигијенских навика, које подразумевају прање руку сапуном и исправном водом после сваке употребе тоалета, пре припреме хране и пре конзумирања намирница.

Милосављевић је као мере за сузбијање епидемије навео обавезно пријављивање свих оболелих лица, као и текућу дезинфекцију и завршну дезинфекцију свих ствари и одеће коју су оболели употребљавали.

Према његовим речима, први случај епидемије у Нишу пријављен је 7. септембра као породична епидемија, али је у протеклих недељу дана повећан број оболелих због дугог периода инкубације.

Милосављевић је изнео податке да је од јануара до октобра ове године пријављено приближно 60 епидемија жутице и да је број оболелих био 259.

Рачунајући ових 230 особа које су сада пријављене у Нишу, то је 489 оболелих у 2007. години, што је мање него претходних година када је евидентирано приближно 1.140 оболелих, закључио је министар здравља.