Twitter | RSS - вести | мапа презентације | контакт  
ћирилица | latinica | english 
Влада Србије
Најавe и обавештења
Активности премијера
Активности потпредседника
Активности Владе
Саопштења Владе
Саопштења министарстава
Документи
Конференције за новинаре
Интервјуи
Косово и Метохија
Економија
Политика
Стоп корупцији
Култура и вера
Спорт
Линкови
Издвојене теме

Почетна страна > Вести > Влада Србије > Активности потпредседника > До краја године Србија ће имати највећу стопу привредног раста у Европи

До краја године Србија ће имати највећу стопу привредног раста у Европи

Предејане, 5. новембар 2007. године – Потпредседник Владе Републике Србије Божидар Ђелић изјавио је данас у Предејану код Лесковца да ће Србија до краја године бити земља са највећом стопом привредног раста у Европи и оценио да ће у наредним годинама стопа раста бруто друштвеног производа (БДП) износити између шест и седам одсто.

Ђелић је, учествујући на јавној трибини о Стратегији одрживог развоја која је одржана у Предејану, рекао да су решења за одрживи развој Србије економија заснована на знању, енергетска ефикасност и рециклажа секундарних сировина.

Он је изнео податак да је стопа незапослености у Србији сада приближно 21 одсто, при чему се у најнеразвијенијим општинама креће од 40 до 70 одсто.

Потпредседник Владе је указао на то да је велика економска шанса за јужну Србију изградња Коридора 10, за шта су обезбеђена средства и који би требало да буде завршен у року од три године, уз напомену да југ Србије има велики потенцијал у експлоатацији минералних вода, њиховом флаширању и извозу.

У нашој земљи је изузетно слабо развијена рециклажа, навео је Ђелић и најавио да ће тај сегмент привреде бити значајније уређен законом који је израдило Министарство за заштиту животне средине и који би ускоро требало да уђе у процедуру усвајања.

Када је реч о зарадама у Србији, он је прецизирао да је просечна плата у јуну износила приближно 350 евра, што је у том тренутку било за трећину више од просека зарада у Бугарској, која је већ чланица ЕУ.

Према његовим речима, Србија сада бележи висок спољнотрговински дефицит, пре свега због увоза великих количина енергената и то највише гаса и нафте, а процењује се да би рационалнијом потрошњом енергије могло да се уштеди приближно 40 одсто енергије од количине која се сада у Србији троши.

Упоређујући ниво улагања у заштити животне средине у Србији и другим земљама, Ђелић је указао на то да наша земља за ту намену издваја 0,4 БДП-а годишње, а друге земље четири до седам пута више.


Најновије вести

Copyright © 2004 Влада Републике Србије / Email: omr@srbija.gov.rs