Фото: Фонет

Динкић је на конференцији за новинаре одржаној тим поводом указао на то да је до сада одобрено 1.507 кредита почетницима у бизнису који не могу да обезбеде гаранције за зајам, у укупном износу од приближно 1,9 милијарди динара, уз напомену да ће на тај начин бити обезбеђено отварање 5.300 нових радних места.

Он је навео податак да је само у протеклих десет дана одобрено 640 таквих кредита и додао да се они одобравају углавном за услужне делатности, дрвопрерађивачку и металопрерађивачку индустрију.

Према његовим речима, гаранција за кредите је ручна залога, односно хипотека на опрему која се купује, чиме држава свесно преузима ризик враћања.

Динкић је подсетио на то да је Министарство економије и регионалног развоја у јулу ове године објавило конкурс за доделу кредита за почетнике у бизнису, без хипотеке, и кредита за самозапошљавање под врло повољним условима.

Министар је рекао да је за поменута два програма одобрено укупно три милијарде динара, што ће омогућити отварање приближно осам хиљада нових радних места.

Потписивању уговора присуствовали су и директор Агенције за развој малих и средњих предузећа Дејан Јовановић и директор Фонда за развој Оливера Божић.

Динкић је на конференцији за новинаре најавио и да Министарство економије и регионалног развоја припрема предлог закона о бесплатној подели акција, који би Влада Србије требало да усвоји крајем новембра.

Он је саопштио да је Министарство припремило стратегију приватизације јавних предузећа у Србији, која би омогућила да сваки грађанин може да купи акције великих јавних предузећа до максималних 5.000 евра.

Према његовим речима, са стратегијом ће прво бити упознати председник Републике и председник Владе, а након тога ће бити прослеђена Влади Србије.

Он је истакао да се Министарство залаже за концепт масовног учешћа грађана у куповини акција великих јавних предузећа у Србији како се не би дозволило да само велике компаније имају приступ тржишту капитала.

Стратегија би омогућила да сваки грађаним може да купи акције великих јавних предузећа до поменутог износа, по моделу иницијалне јавне понуде за "Телеком Хрватске", где су 360.000 грађана Хрватске постали акционари тог јавног предузећа, подсетио је Динкић.

Министар је изразио очекивање да ће овај модел подићи ниво привредног развоја у Србији и да ће имати позитиван утицај на тржиште капитала.

Он је рекао да очекује да новац који се добије на тај начин не иде само у буџет, већ да се, на пример, део средстава од продаје акција ЕПС-а искористи за инвестиције у изградњу нових термоелектрана.

То би значило да се нове термоелектране граде домаћим средствима, прикупљеним од продаје акција ЕПС-а на Београдској берзи, а не заједничким улагањима са страним инвеститорима, објаснио је Динкић.

Он је указао на то да је потребно хитно изменити Закон о тржишту хартија од вредности како би се регулисала иницијална јавна понуда акција на Београдској берзи и прецизирао да би, према измењеном решењу, држава могла да понуди акције на берзи, као и јавно предузеће.

За свако јавно предузеће понуђен је модел издавања и понуде акција, рекао је Динкић и најавио да ће више речи о овим законским решењима бити на конференцији за новинаре Министарства економије и регионалног развоја која ће бити одржана у понедељак, 5. новембра.