Тодоровић је, представљајући Предлог закона о потврђивању Споразума између Републике Србије и Европске заједнице о реадмисији лица која незаконито бораве у земљама ЕУ на седници Одбора за одбрану и безбедност Скупштине Србије, објаснио да Споразум о реадмисији који је Србија потписала 18. септембра ове године у Бриселу почива на три принципа.

Он је указао на то да је реч о организованом, реципрочном и планираном повратку грађана који нелегално бораве у земљама ЕУ и додао да није познат тачан број особа за које ће земље ЕУ тражити да буду враћене.

Према његовим речима, оне неће бити враћене у Србију одједном, већ плански, према Споразуму који детаљно дефинише поступак повратка.

Тодоровић је навео да се Споразум односи на грађане који су у земље ЕУ ушли без ваљаних докумената и дозвола, као и на држављане трећих земаља који су из Србије дошли на територију Уније.

Он је подсетио на то да наша земља већ има потписане билатералне споразуме о реадмисији са земљама у окружењу, који подразумевају и јачу полицијску сарадњу, и најавио да ће такви билатерални споразуми бити потписани и са Данском, Норвешком и Швајцарском, које нису чланице ЕУ, али су потписнице Шенгенског споразума.

Секретар Министарства унутрашњих послова је, приликом представљања Предлога закона о потврђивању Споразума између Савета министара Србије и Црне Горе и Владе Републике Француске о враћању и прихватању лица у нерегуларној ситуацији, истакао да је реч о класичном билатералном споразуму који је Француска већ ратификовала, а и Скупштина Србије би то требало да учини што пре.

Према његовим речима, Француска има веома либералан закон о боравку странаца, али би, према незваничним подацима, у Србију из те земље требало да се врати приближно 2.000 особа.

Одбор за одбрану и безбедност Скупштине Србије прихватио је предлоге оба поменута закона.