Павловић је учествујући на скупу о разликама између информисања и рекламирања лекова, у организацији Фонда произвођача иновативних лекова - ИНОВИА, рекла да су се после увођења Правилника о начину и условима оглашавања лека и медицинског средства јавиле неке недоумице.

Она је објаснила да, према основним одредбама Правилника, оглашавање лекова представља сваки облик давања информације о њему грађанима, медицинским и ветеринарским радницима ради њиховог снабдевања, продаје и потрошње.

Према њеним речима, оно обухвата рекламирање лека посредством јавних медија, интернета, на јавним местима, давањем бесплатних узорака стручној јавности и на друге начине.

Огласна порука је летак, проспект, амбалажа, пано, транспарент, билборд, али и свако друго средство, навела је Павловић и напоменула да информације морају бити истините и научно доказане и да не смеју довести у заблуду пацијенте.

Она је указала на то да оглашавање нису информације о леку које се односе на промену паковања, нежељене реакције, као ни продајни каталог са ценом лека.

Павловић је истакла да приликом рекламирања није дозвољено наводити да лек нема нежељене реакције, да гарантује успех у лечењу, да је бољи од других лекова, да је нешкодљив и да је добио дозволу за стављање у промет ако је нема.

Према њеним речима, није дозвољено ни рекламирање лекова који се издају на рецепт или на терет здравственог осигурања.

За кршење Правилника прописане су новчане казне за медије и фармацеутске куће у износу до 1,5 милиона динара, нагласила је Павловић и навела податак да је у неколико случајева медијима забрањено да рекламирају лекове и да је против њих покренут прекршајни поступак.

Она је подсетила на то да поред лекова на тржишту има и дијететских производа и додала да су у припреми нова законска акта која ће прописати границу између њих и лекова јер рекламирање дијететских производа још није забрањено.