Бубало је на представљању овог документа у Привредној комори Србије истакао да у нашем правном систему тренутно не постоји закон о општој безбедности производа, који би био веома значајан за одрживи развој Србије и обезбеђивање високог нивоа безбедности и заштите здравља потрошача који производе користе за личну или професионалну употребу.

Он је навео да се област безбедности производа сада регулише великим бројем техничких прописа који ће и даље остати на снази, и указао на то да ће закон бити примењиван и на друге производе који нису обухваћени прописима, или ако прописи нису усаглашени са законодавством Европске уније.

Министар је објаснио да ће технички прописи и даље остати да важе јер законом није могуће обухватити све ризике код прехрамбених производа, уз напомену да ће из европског законодавства бити у потпуности преузете директиве о обмањујућим производима.

Он је изразио очекивање да ће закон бити усвојен до краја године с обзиром на то да је реч о документу који проистиче као наша обавеза из Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом.

Према његовим речима, закон о безбедности производа допринеће повећању конкурентности домаћих компанија и јачању предузетништва јер ће обезбедити већу правну сигурност свим учесницима на тржишту.

Бубало је оценио да ће примена закона омогућити да на тржиште уђу нова предузећа која ће системом конкуренције истиснути она која сада нуде робу лошег квалитета по ниским ценама.

Помоћник министра економије и регионалног развоја Борислава Јакшић указала је на то да је у тој области од изузетног значаја процес стандардизације, и прецизирала да Институт за стандардизацију тренутно има 8.000 стандарда са обавезном применом.

Јакшић је објаснила да, према правилима Светске трговинске организације (СТО), један стандард не може да има обавезну примену уколико ресорно министарство не донесе техничке прописе за његову примену.