Фото: Фонет

Илић је на округлом столу "Реституција-приватизација грађевинског земљишта" објаснио да уколико није могуће враћање имовине у натури првобитни власници, према Нацрту закона, имају право на обештећење које мора да уважи достојанство бившег власника, али и да буде прихватљив терет за буџет Србије.

Он је указао на то да износ обештећења, који обухвата и једнократне исплате и емисију обвезница, не може прећи четири милијарде евра, и додао да на овај износ утичу граничне могућности нашег буџета, које су у овом тренутку оптерећене са 250 до 300 милиона евра годишње по основу старе девизне штедње.

Према његовим речима, предвиђено је да се са натуралном реституцијом почне одмах по доношењу закона, а да се обештећење путем емисије обвезница примени две године након тога.

Илић је прецизирао да се од 73.000 захтева за враћање 140.000 непокретности, 65 одсто односи на земљиште - пољопривредно, грађевинско или шумско.

Саветник председника Владе Србије и један од твораца нацрта овог закона Милан Париводић напоменуо је да је бар 80 одсто градског грађевинског земљишта које треба да буде денационализовано у јединственом режиму својине објекта и земљишта.

Он је објаснио да је нацртом закона предвиђено да се, када првобитни власник није добио никакву накнаду за одузето земљиште, право коришћења власника објекта на том земљишту претвара у дугорочни закуп, а општина одређује цену коју закупац плаћа власнику земљишта.