Милосављевић је на конференцији за новинаре објаснио да се кредити који немају валутне клаузуле одобравају у износу од 12.000 до 240.000 динара, на 12 месеци и са годишњом каматном стопом од шест одсто.

Он је изразио очекивање да ће сутра бити подељено 1,5 милијарди динара које ће добити 10.000 регистрованих пољопривредних газдинстава, тако да ће закључно са 18. октобром у овој години приближно 50.000 регистрованих пољопривредних газдинстава добити ову врсту кредита и на тај начин уз помоћ државе наставити производњу.

Према његовим речима, од почетка године подељени су краткорочни кредити у износу од четири милијарде динара за 33.197 регистрованих пољопривредних газдинстава, док ће до краја године бити подељено укупно 5,5 милијарди динара краткорочних кредита.

Прошле године је укупно пласирано 3,3 милијарди динара краткорочних пољопривредних кредита које је добило 27.040 корисника, подсетио је Милосављевић и истакао да нема никаквих проблема са њиховим враћањем јер су пољопривредници изузетно коректни приликом узимања и враћања кредита.

Министар је навео да је у току прикупљање захтева за одобравање дугорочних пољопривредних кредита за које је издвојено 500 милиона динара и прецизирао да се они одобравају на пет година, са каматом од три одсто на годишњем нивоу, грејс периодом од једне до три године и валутном клаузулом.

Он је објаснио да је сврха ових кредита да пољопривредници обнове производњу, купе квалитетан семенски и садни материјал и да укупни резултати производње наредне године буду бољи него ове.

Када је реч о липицанерима који су током рата деведесетих година прошлог века из ергеле "Липик" доведени у Србију, Милосављевић је потврдио да је Хрватској 12. октобра из ергеле "Букинац" код Новог Сада враћено 45 липицанера, 19 полукрвних арапских коња и два понија.

Коњи су ветеринарски прегледани, а у заједничком записнику двеју држава констатовано је да су сви здрави и у добром стању, навео је министар и указао на то да је Србија решавањем спора са Хрватском око липицанера добила могућност да се након 17 година блокаде учлани у Међународну асоцијацију одгајивача липицанера (ЛИФ) са седиштем у Бриселу.

Србија сада може самостално да се укључи у издавање потврда о педигреу и сертификата за липицанере, што је добро јер стручњаци из ове области сматрају да наша земља има једну од најбољих ергела тих коња, рекао је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Он је такође најавио да ће Министарство Влади Србије упутити предлог да се продужи примена Уредбе о забрани извоза пшенице, кукуруза, сунцокрета и соје.

Према његовим речима, нова уредба била би модификована и лимитирањем извоза производа од пшенице и кукуруза, као што су брашно, гриз или прекрупа, како би се становништву до идуће жетве обезбедиле довољне количине основних пољопривредно-прехрамбених производа по прихватљивим ценама.

Милосављевић није прецизирао до када би нова уредба важила, наводећи да би то могло да буде вероватно до наредне жетве и додао да се све усаглашава са другим министарствима, тако да би предлог могао да се нађе пред Владом наредне недеље.

Као један од основних разлога за продужење уредбе министар је навео непостојање тржишних вишкова основних ратарских култура у Србији.

Он је истакао да сада важећа уредба о привременој тромесечној забрани извоза, која је на снази од 4. августа, никоме није нанела штете и да није утицала на цену житарица
у земљи, која је висока.

Уредбом је спречено да се деси енорман раст цена ратарских хултура, прехрамбених производа, сточне хране, а спречен је и покољ стоке у Србији, што би имало несагледиве последице, с обзиром на време потребно за обнављање сточног фонда, објаснио је министар.

Милосављевић је указао на то да би, уколико би извоз био дозвољен, већ до краја године Србија и сама морала да увози жито, али по знатно вишим ценама и проблематичног квалитета.

Он је такође најавио да ће наредне године држава стимулисати повећање сетвених површина, као и повећање приноса ратарских култура.