Илић и Мерола су на заједничкој конференцији за новинаре најавили да ће 18. и 19. октобра у Београду бити одржан скуп посвећен перспективама Србије у развоју саобраћаја, инфраструктуре и логистике, који ће бити прилика за представљање планова Владе Србије у развоју те области.

Том приликом Илић је истакао да Србија има велики интерес за сарадњу са Италијом у области саобраћаја и инфраструктуре, нарочито на коридору јужни Јадран који је, преко Бара, најближа веза Италије и Румуније, где послује велики број италијанских фирми.

Он је подсетио на то да Србија и Италија годинама имају добру сарадњу, као и да Италија финансијски учествује у реализацији наших пројеката реконструкције пруге Београд–Бар, поспешивања комбинованог превоза и развоја карго центара, као и у спровођењу пројекта изградње станова за социјално угрожене грађане.

Министар за инфраструктуру је рекао да Србија улази у фазу интензивне инфраструктурне изградње и најавио да ће у новембру бити расписан међународни тендер за изградњу саобраћајнице до македонске границе, а одмах затим и тендер за саобраћајницу до границе с Бугарском.

Настављена ће бити и реконструкција пруге Београд–Бар и електрификација пруге Ниш–Димитровград, навео је Илић и указао на то да у области транспорта Србија и даље има велики проблем с предугим чекањима на граничним прелазима, што је потребно хитно решити.

Мерола је нагласио да Италија посматра Србију као земљу с европском вокацијом и додао да су путеви и железница први и основни елемент који Србију приближава Европској унији.

Према његовој оцени, српска инфраструктура је на сличном нивоу развијености као и путеви у другим земљама бивше Југославије, али је лошија у односу на инфраструктуру Бугарске и Румуније, које су постале чланице ЕУ.

Организовањем скупа посвећеног развоју инфраструктуре представници Србије добиће прилику да италијанским колегама и привредницима представе своје планове развоја те области и добију повратне информације од стручњака из Италије, навео је Мерола.

Такође, он је указао на то да је учешће на скупу већ пријавило 100 српских и 65 италијанских компанија, са којима ће, поред представника влада обеју земаља, разговарати и представници европских и међународних финансијских институција.