Петровић је на крају начелне расправе о предложеним изменама закона истакао да су кривична дела из области организованог криминала и ратних злочина дела која представљају највећу друштвену опасност и указао на то да је неопходно да ти поступци добију епилог пред судом.

Министар је навео да постоји велики број појединачних питања која нису добила свој одговор на суду и нагласио да је због тога Србији потребно ефикасније правосуђе од оног које тренутно има.

Он је навео да постоје две институције које се баве утврђивањем одговорности за ратне злочине на територији бивше Југославије – Хашки трибунал и Веће за ратне злочине Србије, и додао да то веће одлично ради свој посао.

Истовремено, министар је истакао да је то веће покренуло поступак против 81 особе, док су против 40 подигнуте оптужнице, и оценио да тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић добро ради и да је допринео томе да Србија добије легитимитет земље која је способна да се избори са процесима за најтежа кривична дела.

Петровић је подсетио на то да је предложеним изменама закона предвиђено да суд, на предлог тужиоца за ратне злочине, може да нареди видео-надзор и снимање телефонских разовора или било какве комуникације лица која су осумњичена за то да су помагала учиниоцу након извршеног кривичног дела.

Према његовим речима, мере надзора и снимања осумњичених за помагање оптуженима за ратне злочине могу трајати најдуже шест месеци, а предвиђено је да их спроводе органи унутрашњих послова, Безбедносно-информативна агенција и Војно-безбедносна агенција.

На предлог тужиоца за ратне злочине, суд може продужити трајање тих мера највише два пута од по три месеца.

У наставку седнице посланици ће разматрати више међународних споразума и конвенција из области екологије – конвенција о борби против дезертификације, процени утицаја на животну средину у прекограничном контексту.