Он је на презентацији публикације "Употреба информационо-комуникационих технологија у Републици Србији 2007. (домаћинства/појединци/предузећа)" указао на то да се заступљеност рачунара разликује зависно од територијалне целине, па у Војводини износи 98,3 одсто, у централној Србији 98,2 одсто, а у Београду 97 одсто.

Истраживање је спроведено међу 1.000 предузећа са десет и више запослених, према методологији ЕУРОСТАТ-а, а процењује се да у Србији има приближно 20.000 таквих предузећа.

Вукмировић је напоменуо да 90,6 одсто предузећа у Србији има интернет прикључак, а 46,7 одсто предузећа која имају интернет користи модемску "дајл-ап" конекцију, што говори о развијености њихове инфраструктуре.

Према његовим речима, 61,8 одсто предузећа која имају интернет прикључак поседује сајт, што значи да укупно приближно 13.000 предузећа у Србији има свој сајт.

Разлике постоје зависно од територијалне целине, па у Београду сајт има 67,7 одсто предузећа, у централној Србији 65,6 одсто, а у Војводини 47,5 одсто.

Директор Републичког завода за статистику рекао је да је истраживање показало да свако треће домаћинство у Србији има рачунар, док је прошле године рачунар имало нешто више од четвртине домаћинстава.

Он је прецизирао да је у домаћинствима најзаступљенији технички уређај телевизор, који поседује 97,8 одсто домаћинстава, а мобилни телефон има 73,6 одсто домаћинстава.

Према броју домаћинстава која поседују рачунар, од европских земаља иза Србије су Румунија, Македонија и Бугарска, а просек у земљама Европске уније је 60 одсто, указао је Вукмировић.

Он је додао да се заступљеност рачунара у домаћинствима у Србији разликује у зависности од територијалне целине, па тако у Београду износи 45,4 одсто, у Војводини 34,4, а у централној Србији 26,3 одсто.

Вукмировић је упозорио на то да је заступљеност рачунара двоструко већа у урбаном делу него у сеоском – 42,7 одсто према 21,6 одсто, а знатно се разликују и стопе раста заступљености рачунара у тим срединама.

Према његовим речима, интернет прикључак поседује 26,3 одсто домаћинстава, што је повећање од 7,8 одсто у односу на прошлу годину, а највећа заступљеност је у Београду – 39,1 одсто, док је у Војводини 29,2 одсто, а у централној Србији 16,5 одсто.

Вукмировић је објаснио да је просек домаћинстава која имају интернет у земљама ЕУ 49 одсто, а испод Србије од европских земаља су Грчка, Бугарска, Македонија и Румунија.

Он је додао да интернет већином поседују домаћинства која имају месечни приход већи од 600 евра – 72,9 одсто, док је учешће домаћинстава с приходом до 300 евра свега 13 одсто.

Истраживање о употреби информационо-комуникационих технологија спроведено међу појединцима показало је да је више од 2,3 милиона људи у Србији, односно 41,2 одсто, користило рачунар у последња три месеца, што је повећање од 4,5 одсто у односу на прошлу годину, прецизирао је директор Републичког завода за статистику.

Он је подсетио на то да је просек ЕУ у појединачном коришћењу рачунара 59 одсто, а испод Србије су Грчка, Македонија, Бугарска и Румунија.

Највећи корисници рачунара у Србији су студенти – 89,5 одсто користило је рачунар у протекла три месеца, што значи да чак 10 одсто студената није користило рачунар, упозорио је Вукмировић и додао да више од 1,5 милиона људи користи рачунар сваког или скоро сваког дана.

Према његовим речима, у Србији је 29,9 одсто људи, односно 1,7 милиона, користило интернет у протекла три месеца, а више од 850.000 њих користи интернет сваког дана, при чему је просек ЕУ у појединачном коришћењу интернета 52 одсто, а највећи број корисника забележен је на Исланду – 88 одсто.

Завод је ово истраживање спровео на узорку од 2.000 домаћинстава и 2.000 појединаца, према методологији ЕУРОСТАТ-а, а обухваћена су домаћинства с најмање једним чланом, између 16 и 74 године, као и појединци исте старосне доби.