У саопштењу Министарства спољних послова наводи се да ће добијени подаци, који су предати амбасадору Србије Бранку Милинковићу, бити од највећег значаја за реализовање пројеката чишћења локација контаминираних неексплодираном касетном муницијом, чије присуство и после осам година од бомбардовања угрожава безбедност цивилног становништва.

Због великих трошкова потребних за успешно чишћење локација, биће неопходно ангажовање заинтересованих земаља донатора и међународних организација, на чему ће се Министарство свесрдно ангажовати.

Достављање података о локацијама заосталих касетних бомби резултат је интензивне и конзистентне дипломатске активности коју је Министарство спољних послова покренуло почетком године, а тиме се на најбољи начин потврђује конкретна сарадња НАТО са нашом земљом у оквиру програма Партнерство за мир.

Такође, достављање ових података од НАТО представља важан допринос решавању озбиљног хуманитарног проблема који последњих година добија све већу пажњу међународне јавности.

Успешном исходу допринела је и позитивна кампања у појединим земљама чланицама НАТО, као и међународним организацијама.

Подаци важе за читаву територију Србије, укључујући Косово и Метохију, а документ садржи координате ГПС на које је бачено више од 1.080 касетних бомби.

Према ранијим наводима, касетним бомбама је угрожено више од 23 квадратна километра територије Републике Србије.

Опасност од касетних бомби је у томе што један број не експлодира при првом контакту, већ може да експлодира годинама касније, и нарочито су опасне по децу која их сакупљају, мислећи да је реч о играчкама.

Подаци НАТО послужиће томе да се одреди која су места још угрожена, додаје се у саопштењу.