Фото: Танјуг

Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.

Хоће ли Србија у оквиру свог предлога суштинске аутономије за покрајину понудити нове детаље које би друга страна могла прихвати:

– Пре свега, за разлику од претходних преговора под диригентском палицом Мартија Ахтисарија, који је диктирао и темпо и теме, и када нисмо имали прилику да директно представимо наш план већ само да дамо мишљење о темама које су нам презентоване, преговарачка тројка има другачији стил. Она наступа као помагач. Мислимо да тема састанка у петак треба да буде статус и већ смо у Лондону изнели пет тачака о којима треба да се дискутује. Спремили смо се за разговоре и за нас су они почетак нове рунде у којој ћемо на највишем нивоу причати о суштинској аутономији.

Очекујете ли да ће на састанку у Њујорку албански преговарачи разговарати о добросуседским односима Космета и Србије, али као независних држава:

– Немам информацију о њиховој стратегији, али из медија чујем да хоће да причају о односима две независне државе. Већ смо рекли: разговор о постстатусним односима за нас је неприхватљив. Ово нису преговори о постстатусним односима два ентитета, независна или не, већ о будућем статусу Косова и Метохије.

Шта ће се догодити уколико албанска делегација ипак буде заступала такав став:

– Не би требало дозволити да се процес доведе у озбиљну кризу на самом почетку и надам се да преговарачка тројка то неће дозволити. Сви преговори, поготово у овако компликованим односима, јесу тешки. Наше гледиште је да морамо да пратимо правила игре – ако су ово преговори о статусу, онда преговарамо о томе, а не о постстатусном питању. Тројка је добила мандат од генералног секретара да води преговоре о статусу.

Да ли је реална опција по којој би Албанци, по америчком сценарију, прогласили независност у децембру, а оставило би им се 120 дана за примену Ахтисаријевог плана:

– Преговоре подржава цела тројка, а лицитирање исходом тог процеса подрива шансе преговора и моментално убија мотивацију преговарачима. То је порука коју сам протеклих недеља преносио својим саговорницима, што ћу чинити и овде у Њујорку, где ћу имати око 40 сусрета. Ми преговорима приступамо конструктивно, а на дипломатском фронту тежимо да задобијемо подршку како би овај процес имао суштински карактер. Не да се све сведе на трошење времена после кога би дошло до неког унапред одређеног решења, за које неки кажу да је Ахтисаријев план. Идеја је да се ово време искористи не би ли се пронашао компромис. Све што убија шансу треба елиминисати јасним, конструктивним, позитивним, али одлучним дипломатским наступом.

Будући да сте током боравка у Лондону представили опасности које могу произићи из унилатералних потеза, верујете ли да може доћи до померања у ставу Енглеза:

– Главна моја порука, а која мислим да је примљена са разумевањем, јесте да, ако Европа и Велика Британија подржавају преговорачки процес и тројку, онда се у складу са тим и треба понашати и у јавним наступима. Чињеница је да постоје варирања у ЕУ око тога да ли је 10. децембар фиксни датум за преговоре, али постоји заједништво у тежњи да до тог датума треба учинити све како би се постигао компромис. Предодређивање решења иде наруку онима који желе да време до 10. децембра исцури и да онда дође до наметања решења.

Према којим земљама треба да усмеримо активност:

– Европска унија има 27 земаља и устројена је тако да сви имају номинално једнак глас у спољној политици. Зато смо упућени на све. Јесу неке земље отвореније, а неке затвореније према нашој аргументацији, али немамо право да одустанемо од било које. Постоји отворен прозор и, после дуго времена, спремност да се наши аргументи саслушају.

Јесте ли оптимиста пред разговоре 28. септембра, у Њујорку:

– Што се тиче целокупног склопа у ком се одржавају, има разлога за умерени оптимизам. Далеко да је компромис на видику, али смо потпуно посвећени трагању за њим. Претње насиљем, свакако, не смеју у било ком тренутку бити параметар у овом процесу. Он мора да се креће ка исходу који ће гарантовати дуготрајни мир и стабилност Европи и Балкану.

Да ли је било заједничког припремног састанка нашег тима:

– Све време смо у дневној и интензивној комуникацији, сви државни органи. Тим је на највишем нивоу, предводиће га премијер и председник, у делегацији смо министар за Косово и Метохију и ја, људи из кабинета премијера и Министарства за Космет, као и представници Срба из покрајине.

Какав је став ЕУ о томе да се у решењу косметског проблема заобиђе Савет безбедности:

– Европљанима је стало до јединственог става у вези с Косовом и Метохијом. Европа је прошла кроз тешке године раздора и сада знатно полаже на очување јединства у спољној политици. То ће играти важну улогу у косовском процесу. Став око Космета још није изграђен и питање је која је то опција око које ће се градити европско јединство. Ту постоји празан простор због чега, пре свега, билатерално треба да будемо активни не би ли то јединство ишло наруку остваривању наших интереса. У дипломатском смислу, биће то једна од најважнијих битака.