Коштуница је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" истакао да до сада таквих преговора није било и да су највећи део времена одузела техничка питања, док је статус, који је стајао по страни, врло лако решив ако се пође од у свету важећег међународног правног поретка – Повеље УН, која предвиђа територијални интегритет сваке земље, па и Србије.

Која су Ваша очекивања након састанака у Њујорку:

– Очекујем да ће се у Њујорку коначно прећи на питање статуса, а онда ће на видело изаћи сва снага српских аргумената у односу на другу страну. Међутим, судећи према ставу Албанаца у Лондону, на столу није питање статуса Космета унутар Србије, већ постстатусни разговори о "добросуседству". То већ упућује на то у којем ће правцу разговори ићи. Одговорност на новој представничкој тројци је да учини све да дођемо до праве теме, а то је статус покрајине.

Може ли премоћ српске стране која је у аргументима превагнути над албанском која има подршку САД:

– Снага наших аргумената ослоњена је, пре свега, на чврст правни основ – Повељу УН. Ми, дакле, нудимо решење како да се положај албанске националне мањине на Косову и Метохији реши. То је највиши степен аутономије. Потпуно сам уверен у надмоћност наших аргумената.

Где се, с обзиром на то да је у Лондону српска страна изнела пет кључних тачака свог програма, а Албанци само једну, у предстојећем дијалогу могу наћи додирне тачке Београда и Приштине:

– Полазимо од чињенице да Србија не може да буде изузетак од правила која важе за све земље на свету. У нашем предлогу предвиђена је веома широка аутономија за косметске институције. Она иде све дотле док се не доводи у питање територијални интегритет земље. Нудимо албанској националној мањини да у свим питањима одлучује о својој судбини, али не дамо да нам се задире у бит државе, а то су њен интегритет и суверенитет.

Ваш став о албанској причи о "добросуседству", која је друго име за независност:

– Албански предлог који Србију и Космет третира као два равноправна политичка субјекта на трагу је њиховог упорног залагања за независност. То упориште има потпору у једном делу међународне заједнице. Али треба се сетити да је тај став већ једном доживео пораз пред СБ УН. Ако је тај предлог већ једном размотрен и одбачен у УН, ни други пут не може проћи другачије.

С обзиром на то да Албанци више неће ризиковати са поновним покушајима пред СБ, да ли ће се применити другачија стратегија – једнострано признање независности Космета:

– Заговорници идеје независности Космета схватили су да у Савету безбедности, правно, преко нове резолуције, не могу да остваре ту идеју. Једноставно, постоје правила одлучивања према којима сталне чланице имају право да уложе вето. Русија је принципијелно заузела став да неће дозволити кршење међународног права и Повеље УН. Сада, заиста, постоји реална опасност да се Савет безбедности покуша заобићи. Јасно је то и из саопштења генералног секретара УН Бан Кимуна који каже да започиње нови процес преговора, али подвлачи да ће му извештај бити поднет 10. децембра. Сценарио би могао изгледати овако: с обзиром на то да се до 10. децембра две стране, тобоже, нису сложиле, онда није могуће још једном ићи на Савет безбедности и на нову резолуцију, него се прелази на једнострано проглашење независности Космета.

Шта Србија може да уради да спречи тај сценарио:

– У овом тренутку, пре свега, треба јасно упозорити на разорне последице таквог насиља које се није десило откада постоје Уједињене нације. И то сада стално и чинимо. САД непрестано понављају да ако Србија не успе да до 10. децембра убеди представнике албанске мањине да прихвате суштинску аутономију, онда се прелази на Ахтисаријево решење. Косовски Албанци су схватили да ова порука значи да треба да чекају да то време прође да би се још једном показао неуспех у тражењу сагласности двеју страна. При чему остаје проблем да се једна страна, српска, залаже за поштовање права, а друга, албанска, уз помоћ великих сила, за његово кршење.

Имају ли Ваша упозорења ефекта у свету будући да је став Европе и даље разједињен:

– Постоје разлике јер до јединства европске заједнице, у ставу да се иде на грубо кршење међународног права, очигледно, није тако лако доћи. Зато не верујем да ће се став САД унисоно поновити када је реч о Бриселу. Европска унија почива на принципима у чијој је основи, опет, Повеља УН. Потпуно је јасно да, како год ствари окренули, они који би хтели да заобиђу међународно право, о њега се саплету. Опет се дође до истог закључка, а то је да ствар мора ићи кроз Савет безбедности јер би све друго било кршење принципа на којима почивају УН. Кад би се то једном догодило, цео систем више не би имао смисла.

Постоје ли уверавања Русије да ће подржати наш став 10. децембра:

– Русија је чврста на позицијама да се међународно право мора поштовати. Чињеница је да је Космет постао светска тема која се ни на једном значајном скупу не може заобићи. Намера је била да се брзо, тихо, у мраку и да нико не види Србији отме територија. Успели смо да упалимо светло на великој светској позорници и отворимо велику дебату. Направљен је један продор у сваком смислу, од чега мора бити резултата.

Да ли је 10. децембар крај преговора или само термин у којем преговарачка тројка треба да поднесе извештај СБ:

– Реална опасност је да ће 10. децембра Албанци прогласити независност. То је сувише реална чињеница да бисмо је потцењивали. Пажљиво читање саопштења Бан Кимуна наводи на закључак да је 10. децембар рок за подношење извештаја. Али, истовремено, Албанци јасно поручују да ће они прогласити независност. Не треба сумњати да је таква намера подржана споља, из Вашингтона. Уосталом, амерички званичници то и не крију.

Вашингтон је недвосмислено поручио да се 10. децембра, ако договора не буде, треба вратити Ахтисаријевом плану:

– Од оног тренутка када је Ахтисаријев план одбачен у СБ, односно када САД нису успеле да га преточе у резолуцију, он више апсолутно не постоји. Идеја да се сад Ахтисаријев план искористи као основа за једнострану независност говори о томе да је примена анекса 11 овог плана важнија и од судбине Србије и од судбине албанске националне мањине у покрајини. Анекс 11 је суштинска ствар.

Спрема ли Србија јединствен одговор за случај да Албанци 10. децембра прогласе независност:

– Започели смо разговоре о једној заједничкој државној политици којом се мора учинити све да не буде оваквог расплета. Такође, разговори се воде и око тога шта учинити ако до такве одлуке ипак дође. Најопштије говорећи, став је да Србија такву одлуку неће прихватити. Косово и Метохија ће остати саставни део Србије. С друге стране, за Србе на Космету ћемо створити све услове да сачувају веру да су део Србије, да их се држава није одрекла. Не само симболично, него и реално. Све државне институције ће Србе са Космета третирати као пуноправне и равноправне грађане Србије и урадићемо све да се њихови животни услови не разликују од других грађана Србије.

О могућности повратка наших снага безбедности које би заштитиле српски народ:

– Део Резолуције 1244 који предвиђа повратак српских снага у покрајину, као и онај који се односи на повратак расељених и безбедност преосталих Срба, никад није реализован. Дакле, ни постојећи документ није остварен у најважнијим деловима, а тежи се прављењу другог. Верујем да ће међународне снаге на Космету улогу због које су тамо обавити до краја, иако то до сада није био случај.

Има ли планова да се у случају проглашења независности наша војска упути на Косово и Метохију:

– У овом тренутку размишљамо како учинити све да до једностраног проглашења независности не дође. Али ако се то догоди, везе са нашим народом у покрајини ни на који начин се неће прекинути.

Какав ће однос Србија заузети према државама које признају евентуалну независност:

– Сматрам да морамо издвојити главног актера без којег целе ове приче о независности не би ни било. То је Северноатлантски пакт. Започета је дискусија о суштини Ахтисаријевог плана и његовог анекса 11, који говори о неограниченој војној власти НАТО на Космету. А пре Ахтисарија, НАТО је бомбардовао земљу, затим својим војним снагама дошао у један њен део, а сада покушава да кроз једнострану независност и примену анекса 11 буде врховна власт на Косову и Метохији.

Да ли је то повезано са приступом Србије Европској унији:

– Не, ниједног тренутка не доводимо у питање европске интеграције Србије. Уосталом, један број чланица ЕУ нису у НАТО. То није услов. Напокон, народ ће се изјаснити о ставу према тој организацији. Имали смо превише жртава у толиким ратовима које је Србија водила, да би сада, кроз приступање НАТО, сејали нове жртве зарад туђих интереса и на другим континентима. Србија је довољно пропатила да би учествовала у конфронтацијама у свету и додатно страдавала. Сасвим је извесно да ниједан српски војник неће ићи у Ирак или Авганистан. "Партнерство за мир" је пуна мера сарадње са НАТО и Србија треба да се утврди у политици војне неутралности.

Да ли сте уверили Карлу дел Понте да ћете испунити обавезе према Хагу до краја:

– Остварен је значајан напредак у настојању да се тај посао приведе самом крају. То се видело у протеклим месецима и јасно је свима који у том процесу учествују. Али верујем да ће наш напор бити позитивно протумачен и у Хагу и у Бриселу, што је важно за следећи степен на путу ка европским институцијама.