Илић је најавио да ће резултати овог истраживања, које је данас представљено у Београду, послужити као смерница за утврђивање мера које ће бити предузимане у циљу смањења незапослености.

Он је рекао да је истраживање још једном указало на то да је неопходно побољшати информисаност становништва о програмима Националне службе за запошљавање, али и усавршити начин на који се информације преносе јавности.

Истовремено, Илић је најавио да ће ове мере убудуће бити транспарентније, док систем службе запошљавања мора бити децентрализован како би се програми прилагодили потребама локалног тржишта рада и локалног становништва.

Према овом истраживању, у Србији је незапослено 27 одсто избеглих, 35 одсто расељених и 21 одсто домаћег становништва, а проценат предузетника је упола мањи међу избеглицама и расељенима.

Утврђено је и да је учешће радно способног становништва код избеглих и расељених за три одсто веће него код домаћег становништва, а циљ истраживања је повећање могућности за запошљавање угрожених група.

Аутор истраживања психолог Горан Опачић указао је на то да 96 одсто избеглица и расељених који су на евиденцији Службе за запошљавање никада није добило понуду за посао од ове службе, док више од 70 одсто никада није чуло за мере активног запошљавања.

Истраживање је спроведено на узорку од 780 породица избеглих и 780 породица расељених, што је укупан узорак већи од 5.000 особа, додао је Опачић.