Божидар Ђелић

Ђелић је на конференцији за новинаре одржаној у Влади Србије поводом успешног завршетка техничких преговора о поменутом споразуму истакао да су преговори трајали десет месеци и подсетио на то да су започели у октобру 2005, али да је постојао прекид од 13 месеци због несарадње са Трибуналом у Хагу.

Он је оценио да се показало да промена Владе не значи и промену наше преговарачке позиције, и изразио захвалност бившем потпредседнику Владе Србије Мирољубу Лабусу на успешном вођењу првог дела преговора.

Истовремено, Ђелић је изразио уверење да ће Србија половином октобра парафирати Споразум, али и указао на то да ће његово потписивање зависити од сарадње са Хашким судом.

Потпредседник Владе Србије нагласио је да ће наша земља у рекордном року парафирати Споразум, само три недеље после завршетка преговора, и додао да је за остале земље у региону тај период трајао најмање три месеца.

Такође, он је најавио да ће наредне недеље у Бриселу министар унутрашњих послова у Влади Србије Драган Јочић са представницима Европске комисије потписати споразуме о визним олакшицама и реадмисији.

Говорећи о усклађивању домаћег законодавства са европским, Ђелић је рекао да је, од 44 закона које би Скупштина Србије требало да усвоји у наредна два месеца, пет већ спремно, док ће преостали бити припремљени до краја октобра.

Он је објаснио да ће наша земља, према Споразуму о стабилизацији и придруживању ЕУ, који ће ступити на снагу парафирањем у октобру, бити обавезна на то да у прелазном периоду од шест година укине царине на робу из Уније.

Ђелић је додао да је ЕУ овим споразумом истовремено потврдила слободан приступ роби из Србије на њено тржиште.

Према његовим речима, брзина либерализације и степен заштите зависе од степена осетљивости индустријских производа, а према том критеријуму су дефинисане три категорије производа чија ће либерализација бити остварена кроз две, пет и шест година.

Највећи степен заштите имаће најважније гране домаће индустрије – хемијски производи, дрвни намештај, аутомобили, обућа, играчке и керамика. За производе који се не налазе на листама царине ће бити укинуте у моменту ступања на снагу Споразума, објаснио је потпредседник Владе Србије.

Он је указао на то да ће постепено бити укинуте и царине на пољопривредне производе, али уз задржавање царине за приближно 20 одсто појединих производа и после прелазног периода, међу којима су шећер, сунцокретово уље и цигарете.

Месо, млеко и жито, прецизирао је Ђелић, остаће на високом степену заштите током транзиционог периода, као и воће и поврће попут парадајза, паприке, шљива и јабука, које ће бити заштићено и сезонским царинама.

Шест кланица у Србији добило је сертификат за извоз у ЕУ телећег меса уз квоту од 8.700 тона у вредности 30 милиона евра, подсетио је он и додао да је Србија добила и квоту за извоз 180.000 тона шећера и први пут годишњу квоту за извоз вина од 63.000 хектолитара.

Ђелић је навео да су обезбеђене и квоте за извоз 15 тона пастрмке и 60 тона шарана из Србије у ЕУ, и указао на то да имамо између три и пет година као прелазни период за прилагођавање и јавних предузећа, а постигнут је и договор о томе да Уредба о промету нафтних деривата буде одржана до 2010. године.

Усаглашавање Споразума је снажан сигнал инвеститорима да је Србија погодно тржиште за улагања, нагласио је Ђелић.

Потпредседник Владе Србије изјавио је на конференцији и да ће главној тужитељки Хашког трибунала Карли дел Понте, током предстојеће посете Београду, бити пружена уверавања да се сарадња Србије са овим судом спроводи у потпуности.

Тачан датум посете још није договорен, рекао је Ђелић, уз напомену да као прелиминарни термин фигурира 24. септембар.

Према његовим речима, комуникација са представницима поменутог суда је стална и ништа се не крије од Трибунала, тако да не могу бити утемељене оне тврдње да Хашки суд нешто не зна, а да Влада Србије не жели да се то сазна.

Ђелић је истакао да Србија жели да оконча сарадњу са тим судом због сопствене будућности.

Директор Канцеларије за придруживање Европској унији Тања Мишчевић указала је на то да су преговори са ЕУ успешно завршени, али да Србији сада предстоји највећи део посла јер јој је веома важно да покаже добре резултате у области реформи уочи објављивања извештаја Европске комисије о напретку наше земље у процесу европских интеграција.

Кад је реч о састанку Унапређеног сталног дијалога, који се ове недеље одржава у Београду, она је навела да су главне теме правда, реформа полиције, борба против организованог криминала и друге области које би требало да припреме Србију за укључивање на "белу шенгенску листу".

Према њеним речима, једна од тема овонедељног састанка биће и сарадња Србије са судом у Хагу, која је услов за потпуно заокруживање процеса стабилизације и придруживања наше земље Унији.