Илић је у интервјуу за лист Националне службе за запошљавање "Послови" оценио да је циљ Владе Србије да у наредних пет година за половину смањи стопу незапослености амбициозан и тешко остварљив, али да није немогућ.

Овај циљ, међутим, не зависи само од ресорног министарства већ и од низа других предуслова међу којима је прикључење наше земље Европској унији, рекао је Илић и додао да је реално очекивати да стопа незапослености у Србији почне с прогресивним падом након окончања приватизације 2009. године.

Он је навео да у Стратегији запошљавања постоји пројекција према којој се, након преломне 2008, у Србији може очекивати озбиљнији пораст запослености, уз напомену да се стопа незапослености у земљама ЕУ креће између седам и девет одсто, док је у Србији у јулу износила 26,2 одсто.

Према његовим речима, Србија ће у овој и наредној години имати стагнацију у смислу смањења стопе незапослености, посебно због тога што приватизација још није завршена и што је приближно 200.000 радника запослено у неприватизованим предузећима.

Државни секретар указао је на то да је велико питање хоће ли тржиште рада и нови послодавци успети да компензују овај вишак запослених који ће се јавити након процеса приватизације.

Након тога више неће бити никаквих отпуштања овог типа већ се очекује још интензивнији прилив страних инвестиција и, наравно, развој предузетништва и јачање малих и средњих предузећа, јер су то основни предуслови за ново запошљавање, нагласио је Илић.

Кад је реч о образовном систему, он је истакао да генерално постоји несклад између образовања и кадрова које тражи тржиште.

Он је објаснио да тржиште рада има специфичне захтеве због којих ће морати да претрпи хитну и темељну реформу како би се кадрови оспособљавали за конкретне потребе послодаваца.

Примедбе послодаваца да одређених профила или нема или их има врло мало, као и да образовни систем не производи профиле који су тржишту рада неопходни, један су од разлога због којих се велики број оних на евиденцији НСЗ-а запошљава у мањем проценту од очекиваног, додао је Илић.

Истовремено, државни секретар је навео да је стопа незапослености младих један од кључних проблема, као и да у Србији 48 одсто младих људи до 24 године нема посао, а велики број њих ради у неформалној, сивој зони.

Такође, он је истакао да се у непосредном разговору са страним инвеститорима уверио у то да они препознају компаративне предности Србије, не само у делу који се односи на стимулације већ и у погледу радне снаге која је, у поређењу са земљама у окружењу, далеко квалификованија и обученија за послове који је очекују.