Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.

Цена струје:

– Цена струје је код нас нижа него у другим европским земљама са изузетком једне. Мада се сви проблеми које ЕПС има не могу решити искључиво повећањем цене, нити цена може бити оправдање за неефикасност, чињеница је да пре свега због ниске цене струје ЕПС није стварао профит, а годинама није инвестирао у производне капацитете, док је потрошња све време расла. Тако ми последњих 15 година практично сваке зиме увозимо струју, јер производни капацитети нису довољно велики да подмире зимску потрошњу. Струја коју увозимо знатно је скупља од цене струје у земљи.

Да ли је решење за ЕПС продаја:

– Не, никако, и то зато што је ЕПС од стратешког значаја за нашу земљу, а верујем да можемо да га оснажимо и учинимо не само важним регионалним играчем већ и фактором који ће бити покретач дела наше привреде.

Како оснажити ЕПС:

– ЕПС мора да се реформише изнутра, али потребне су и разумне корекције цена. Цена струје код нас је, нажалост, и даље социјална категорија. Пошто је то већ тако, неопходно је да држава јасно заштити најсиромашније слојеве становништва. Требало би да се ураде такозвани социјални картони према којима би се тачно знало које су то породице којима је потребна државна помоћ. Ове породице имале би и повлашћене ниже цене, између осталог и електричне енергије.

Хоће ли 2015. године, према условима из Споразума о енергетској заједници, струја бити прескупа:

– Далеко од тога. О цени струје коју продаје ЕПС одлучиваће Влада и у догледној будућности, али ће од суштинског значаја за било какве корекције цена бити мишљење Агенције за енергетику, као независног регулаторног тела које процењује оправданост свих расхода ЕПС-а. Дакле, у будућности ће само оправдани захтеви бити разматрани.

Шта је још потребно да би се побољшало стање у ЕПС-у:

– Неопходно је да се темељно реформише, смањи расходе, повећа приходе, и то не само на рачун повећања цена струје. Морам да кажем и да је на плану реформи доста тога урађено. ЕПС је у последње четири године знатно смањио трошкове пословања, али је неопходно да и даље чини напоре на сопственом реформисању. Јер увек се може боље, а не може се цена електричне енергије кривити за све.

Према Меморандуму о замрзавању плата, да ли ће плате запослених у ЕПС-у бити смањене:

– Влада ће свакако водити рачуна о укупном фонду плата у јавним предузећима, али мислим да и то мора да се чини селективно. Највећи број запослених у ЕПС-у, а ту поготово мислим на људе у површинској експлоатацији, производњи и дистрибуцији, заиста је заслужио сваки исплаћени динар. И више од тога.

Стратегија за приватизацију НИС-а:

– Треба продати мањински део НИС-а, и то што пре. Има доста заинтересованих кандидата.

Када ће магистрални гасовод проћи кроз Србију:

– Руски "Гаспром" треба да донесе коначну одлуку.

Може ли Србија сада да обезбеди довољно гаса за све потрошаче:

– Не током целе године. Имамо реални проблем са подмиривањем потреба потрошача у хладним зимским данима. Због тога је неопходно завршити подземно складиште у Банатском Двору, које би се лети, у време смањене потражње, пунило, а зими, у време недовољних испорука гаса из Русије, користило за допуну тражње.

Зашто гас не купујемо директно од "Гаспрома" већ од његове ћерке фирме "Југоросгас":

– То је захтев "Гаспрома". У највећем броју случајева у трећим земљама "Гаспром" послује преко фирми ћерки. У Србији је то "Југоросгас", тако да Србија ни по чему није изузетак.

Сарадња у области енергетике са Републиком Српском:

– Постоје јаки економски и енергетски разлози за сарадњу електропривреда од којих ће потрошачи и Србије и Републике Српске имати знатне користи. На првом месту то подразумева искоришћење хидропотенцијала реке Дрине, на којој се планира заједничка изградња хидроелектрана. Конкретни облици сарадње ЕПС-а и "Електропривреде Републике Српске" разматраће се у наредном периоду и у игри су све опције осим куповине.