Званични сајт Владе Србије преноси садржај писма у целини.

"Поштовани господине председниче,

Као што Вам је већ познато, Његово преосвештенство епископ милешевски Филарет се од 28. августа ове године налази на граничном прелазу између Републике Србије и Црне Горе због забране уласка у Црну Гору.

Како бисмо Вас боље упознали са овим немилим догађајем, хронолошки ћемо Вам га описати:

8. јула 2007. године на граничном прелазу Ранче са Републиком Србијом владики Филарету је онемогућен улазак у Црну Гору од стране црногорске граничне полиције.
2. августа 2007. године, приликом свечаности организованих поводом верског празника Илиндана на Илином брду код Пљеваља, владика Филарет задржан је, спречен у слободном кретању и под полицијском пратњом спроведен до граничног прелаза Ранче, којом приликом му је наложено да напусти Црну Гору и уједно саопштено да му је забрањен улазак у ову републику.
28. августа 2007. на граничном прелазу Ранче са Републиком Србијом владики Филарету онемогућен је улазак у Црну Гору од стране црногорске граничне полиције.

У свим наведеним случајевима црногорски државни органи нису ни предочили ни уручили епископу Филарету ниједан писмени акт као основ за наведено поступање.

Такав правни акт би епископу Филарету дао потпуну и тачну информацију о разлозима наведеног поступања, а уједно омогућио му право на евентуалну жалбу, тужбу или пак створио услове за иницирање одговарајућег поступка за заштиту права која су повређена.

У исто време, средства јавног информисања су пренела саопштење у којем стоји да разлог забране уласка у Црну Гору јесте чињеница да се његово име налази на списку лица која помажу осумњиченима за ратне злочине.

У одсуству било каквог правног акта којим је утврђено ускраћивање слободе кретања и уласка у Црну Гору, а тиме и онемогућено право на обављање своје дужности, неспорно је да је епископу Филарету онемогућено да обавља своју дужност у пљеваљском делу Милешевске епархије, на делу територије који се налази у Републици Црној Гори, и то кршењем права која су гарантована постојећим позитивним прописима и међународним документима.

Бројна правна документа потврђују исправност наведеног закључка:

Члан 13 Међународног пакта о грађанским и политичким правима предвиђа да странац који се законито налази на територији једне државе уговорнице овог пакта може бити протеран само у следству извршења одлуке донете саобразно закону и ако се виши разлози националне безбедности томе не противе. Исти члан гарантује да он мора имати могућности да истакне разлоге против његовог протеривања и да се од стране надлежне власти или једног или више лица нарочито означених за то његов случај преиспита. Исти документ чланом 18 предвиђа слободу вероисповести.
Члан 13 Универзалне декларације о људским правима предвиђа слободу кретања, а члан 18 предвиђа слободу вероисповести којим је предвиђено да ово право укључује слободу да човек сам или у заједници с другима, јавно или приватно, манифестује своју веру или уверење подучавањем обичајима, молитвом и обредом.
Члан 9 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода предвиђа слободу вероисповести, односно да слобода исповедања вере може бити подвргнута само оним ограничењима која су прописана законом и неопходна у демократском друштву у интересу јавне безбедности, ради заштите јавног реда, здравља, морала права и слобода других.
Члан 11 Устава Републике Црне Горе предвиђа слободу вршења верских обреда и верских послова, а члан 28 истог устава грађанима јамчи слободу кретања која се може ограничити само ако је то неопходно за вођење кривичног поступка, спречавање ширења заразних болести или за одбрану државе, док члан 34 јамчи слободу веровања, јавног и приватног исповедања вере.

Став презентован медијима да је разлог забране уласка у Црну Гору чињеница да се епископово име налази на списку лица која помажу осумњиченима за ратне злочине је правно неутемељен.

Најпре неспорна је чињеница да против владике Филарета никада ниједан државни орган било које земље није донео правни акт или одлуку којом је утврђено да је владика помагао лица која су извршила кривична дела.

Неспорна је и чињеница да против преосвећеног нигде и никада није покренут било какав кривични или други поступак, који су предвиђени за лица која пружају помоћ лицима након извршеног кривичног дела.

У одсуству било каквог правног акта којим је установљена забрана уласка у Црну Гору остаје апсолутно нејасно од каквог је правног значаја за поступање државних органа Црне Горе наводни списак Тужилаштва у Хагу.

Та листа Тужилаштва у Хагу, која је сакривена од јавности и од лица која се наводно помињу у њој, не сме и не може да буде изнад права гарантованих међународним документима и домаћим позитивним прописима.

У нади да ћете имати пуно разумевање за озбиљност овог случаја, и да ћете снагом свога ауторитета спречити да тајни спискови, направљени по тајним критеријумима, у тајној процедури, буду изнад права гарантованих међународним документима примите, господине председниче, изразе нашег особитог поштовања", наводи се у писму патријарха српског Павла.