ВИДЕО: Конференција за новинаре Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде

Милосављевић је на конференцији за новинаре, поводом сто дана рада Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, прецизирао да је извоз износио 904 милиона долара, што је 43,3 одсто више у поређењу са истим периодом прошле године, док је увоз био 594 милиона долара, односно за 19,9 одсто већи него у истом периоду 2006. године.

То значи да је увоз покривен извозом 152 одсто, рекао је министар и додао да нема привредне гране у земљи која бележи такав спољнотрговински биланс.

Он је изразио очекивање да би овогодишњи извоз пољопривредних и прехрамбених производа могао да достигне 1,5 милијарди долара и саопштио да је највише извезено шећера, кукуруза, пшенице, воћа и поврћа, док је у увозу доминирао дуван.

Пољопривреда и прехрамбена индустрија показују својим резултатима да треба да буду приоритет српске државе и економије, указао је Милосављевић и нагласио како те привредне гране, чијем развоју Србија треба да помогне како би се извоз удвостручио, имају највећи потенцијал.

Министар је истакао да овогодишњи род пшенице износи 1,8 милиона тона, што је 1,4 одсто мање него прошле године и 16 одсто мање у поређењу са претходним десетогодишњим просеком.

Према његовим речима, очекује се да ће приноси кукуруза бити мањи за 27 одсто, шећерне репе за 4,5 одсто, сунцокрета за 20 одсто и соје за 23 одсто у односу на 2006. годину.

Милосављевић је објаснио да у односу на десетогодишњи просек стручњаци очекују да ће род кукуруза бити мањи за 21 одсто, а сунцокрета за 2,9 одсто, док ће принос шећерне репе бити већи за 30 одсто, а соје за 28 одсто, и додао да ће за месец дана Министарство имати комплетне податке о роду.

Он је поновио да процењена штета због овогодишње суше износи приближно 30 милијарди динара, при чему ће прецизнији подаци бити познати након убирања летине.

Такође, Милосављевић је најавио да ће Министарство убрзо изаћи са мерама како да се последице суше ублаже јер је штету у потпуности немогуће надокнадити.

Министарство ће инсистирати на томе да код усвајања Националног инвестиционог плана и буџета објекти водопривреде добију равноправан, а негде и приоритетан третман у односу на остале инфраструктурне објекте како би се смањила зависност пољопривреде од климатских промена, најавио је министар.

Он је додао да су за улагање у системе за наводњавање и одводњавање потребне милијарде евра које Србија у кратком периоду није у стању да обезбеди, а идеално би било да се нађу партнери који би пристали да кредит буде враћан у храни.