Званични сајт Владе преноси делове овог разговора.

Цене у мобилној телефонији у Србији:

- Цене услуга нису драстично различите од цена у окружењу. Сведоци смо да влада права тржишна утакмица, која је подстакнута увођењем трећег оператера. Број корисника показује прихватљивост цена.

О могућности увођења још једног оператера у мобилној телефонији:

- Три оператера су довољна да се покрије наше тржиште. Питање је да ли би се четвртом оператеру исплатило да долази у Србију јер је остао мали проценат "непокривених" корисника.

О ширењу “Телекома” на тржиште Републике Српске и евентуалним новим инвестицијама у иностранству:

- Такве инвестиције заслужују пажљиву анализу јер носе велики ниво ризика. Тренутно не размишљамо о новим инвестицијама ван Србије.

Планови на пољу развоја информатике:

- Морамо прво имплементирати Закон о дигиталном потпису, који је предуслов за развој е-управе и е-пословања. На захтев Европске уније, до краја године ћемо предложити и закон о е-трговини. Специфираћемо задатке за пројекте НИП-а у области е-управе који треба да компјутеризују државну управу. То ће смањити њене трошкове и повећати ефикасност.

Шта то доноси грађанима?

- Државни органи ће комуницирати путем рачунарске мреже, а не преко регуларне поште. Желимо да грађанима омогућимо да разне административне послове обављају преко интернета, а не да буду поштари између две државне институције и да губе време испред шалтера.

Колико људи у Србији користи рачунар?

- Немамо званичне податке, али подаци које смо виђали у релевантним публикацијама кажу да приближно 10 до 13 одсто популације у Србији користи интернет, а да тек око 20 одсто грађана има рачунаре. То сигурно нису охрабрујући подаци.

Како "компјутеризовати" нацију?

- Приоритет је да сваки грађанин има телефонску услугу, да елиминишемо двојнике, а следећа степеница јесте да интернет доведемо у све институције система.

Планирате ли развој широкопојасног приступа интернету?

- Наравно. Проблем је што у Србији само један одсто становника има тај широкопојасни приступ и што смо на том пољу на трећем месту од позади у Европи. Иза нас су само Украјина и Албанија.

Да ли ће Србија добити још једног оператера у фиксној телефонији?

- Интензивно анализирамо ту могућност.

Када то може да се очекује?

- Увођење бежичног приступа путем Вајмакса, који планирамо до краја године, један је од првих корака те либерализације.