Фото: Танјуг

Милосављевић је у интервјуу за агенцију Танјуг навео да је на евиденцији Националне службе за запошљавање 14. августа било 1.899 доктора, од којих 163 специјалиста, уз напомену да највише незапослених здравствених радника има у Београду, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду.

Он је оценио да без промена уписне политике на медицинским факултетима проблем незапослености не може бити успешно и дуговечно решен и истакао да ће се запосленост повећати захваљујући развоју палијативног збрињавања и продужене хоспитализације, при чему ће први такав центар бити отворен до краја године у Крушевцу.

Министарство здравља је стратешки опредељено у домену превентиве, и у том погледу отворено је 25 превентивних центара у домовима здравља широм Србије, објаснио је министар и додао да су израђени и водичи за превенцију кардиоваскуларних болести, шећерне и малигних болести.

Он је подсетио на то да су нацрт закона о јавном здрављу и стратегија јавног здравља урађени после велике анализе 23 завода и института у Србији, којима је после две деценије враћена њихова превасходна јавно-здравствена улога.

Према његовим речима, ресорно министарство је уложило велики напор и у оквиру кампање за здраве стилове живота која је обухватила избегавање цигарета, алкохола и дроге.

У оквиру борбе против дуванског дима, Србија је ове године добила европску награду, а кампања је за резултат имала смањен број пушача за више од 6 одсто у односу на извештај од пре неколико година, док је у коронарним јединицама смртност од акутног инфаркта миокарда преполовљена, прецизирао је Милосављевић.

Истовремено, министар је оценио да је пацијент сада безбеднији јер у сваком здравственом центру постоји заштитник његових интереса коме може да се обрати, и указао на нужност постојања професионалне и независне асоцијације лекара, односно комора које врше лиценцирање и дају или узимају дозволу за рад.

Говорећи о будућим плановима Министарства, он је истакао да је у овом тренутку највећи пројекат реконструкција клиничких центара, као и да је у складу с тим објављена листа од шест до осам компанија које су победиле на тендеру за пројектовање и надзор клиника у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду.

Министарство ће упоредо радити на унапређењу информационог система, јачању одговорности здравствени установа и враћању достојанства доктора кроз лекарске коморе, најавио је Милосављевић и нагласио да су приоритети и партнерски однос доктора и пацијента и јачање међународне активности са светским партнерима.

Такође, министар је подсетио на то да је здравствена служба у протеклих неколико година одиграла значајну улогу и као интегративни политички фактор који је показао да лечење прелази границе међунационалног и политичког неразумевања.

За годину дана од озбиљних срчаних мана оперисано је више деце албанске националности са Космета, навео је он и додао да сваког месеца у просеку једно дете из албанских делова покрајине дође на операцију на клинику у Тиршовој, Институт за мајку и дете или неку другу установу у Србији.

Конкретан пример активности у покрајини представља и решење проблема расељених Рома из Јужне Митровице код којих је откривена највиша концентрација олова у крви у свету, рекао је Милосављевић.

Он је истакао да је проблем решен прошле године у сарадњи са Светском здравственом организацијом, тако што су Роми пресељени и добили су терапију, а тај пример решавања проблема је истакнут у међународним оквирима као пример решења кризне ситуације.

Према његовим речима, тренутно 6.500 запослених у здравственом систему Србије ради у установама на Космету које су углавном лоциране око Косовске Митровице, Косова Поља, Грачанице и Лапљег Села, као и у пределу Косовског Поморавља.

Ове установе, како је истакао, отворене су за грађане свих националности са територије целог Косова и Метохије, а у покрајини је активан и Фонд за здравствено осигурање који финансира потрошни материјал, лекове и плате, док се из буџета поправљају и граде здравствене установе.