Београд, 6. август 2007. године – Министар рударства и енергетике у Влади Републике Србије Александар Поповић потписао је данас са представницима топлана уговоре којима Влада Србије додељује 5,5 милиона евра за финансирање најхитнијих набавки опреме.
Поповић је уговоре о додели новца потписао са представницима општина Ниш, Крагујевац, Сомбор, Краљево, Пирот и Зрењанин, а планирано је да радови буду завршени до почетка грејне сезоне 2009/2010. године.
Министар је том приликом објаснио да је циљ модернизације топлана у тим градовима уштеда 25 до 30 одсто енергије кроз ефикасније коришћење произведене топлотне енергије, уз мању потрошњу енергената.
Он је додао да руска нафтно-гасна компанија "Гаспром" још није донела одлуку о томе да ли ће градити крак гасовода "Јужни поток" преко Балкана, као и да ли ће он пролазити кроз нашу земљу.
Србија очекује стратешке одлуке великих снабдевача гасом, пре свега "Гаспрома", истакао је министар и оценио да ће од тога зависити начин на који ће Србија у будућности обезбедити додатне количине природног гаса.
Такође, Поповић је указао на то да је завршетак изградње складишта природног гаса у Банатском Двору засада једини начин да Србија осигура снабдевање тим енергентом у зимским месецима и најавио да ће ово складиште моћи да се користи од наредне грејне сезоне.
Према његовим речима, током ове зиме испоруке руског гаса преко Мађарске биће редовне, при чему ће од временских услова и потрошње зависити да ли ће те количине бити и довољне.
У овом тренутку, упозорио је министар, Србија не производи онолико електричне енергије колико је годишње неопходно и зато је потребно подржати идеју о пројекту когенерације, односно истовремене производње струје и топлоте у градским топланама.
Недостатак киловата може се решити изградњом нових великих и средњих капацитета, што захтева доста времена и новца, или функционалнијим коришћењем и изградњом мањих капацитета који за краће време могу да се ставе у погон, објаснио је он.
Говорећи о приватизацији рудника у Србији, Поповић је нагласио да је у нашој земљи до сада приватизован само један рудник угља и напоменуо да један део њих неће ни бити приватизован у догледно време јер се налазе у саставу ЈП "Електропривреда Србије".
Поповић је рекао и да ће приватизација девет рудника са подземном експлоатацијом у саставу јавног предузећа "Ресавица" бити спроведена уз одговарајући социјални програм.
Он није прецизирао када ће приватизација почети, али је навео да су у току разговори надлежних министарстава са представницима двају репрезентативних синдиката тог јавног предузећа о изради социјалног програма.
Нећемо подржати приватизацију у којој неће бити уважени захтеви рудара за социјални и правни програм, нагласио је Поповић поводом Дана рудара, који се слави 6. августа у знак сећања на штрајк рудара Сењског рудника, који је организован 1903. године.
Министар је објаснио да је прављење социјалног програма компликовано јер су у саставу "Ресавице" рудници који се налазе у различитим деловима земље и имају различите пословне резултате, при чему се сви ти аспекти морају добро сагледати.
Помоћник министра рударства и енергетике Владан Карамарковић истакао је да ће након обнове топлана обрачун утрошене енергије бити промењен јер ће бити уграђени калориметри и плаћаће се потрошња, а не као до сада фиксни износ на основу квадратуре стамбеног простора и навео да је новац за уградњу мерних уређаја у поменутих шест општина обезбеђен.
Карамарковић је објаснио да је, према Закону о енергетици, уградња калориметара за све потрошаче обавезна и најавио да ће изменама тог закона бити предвиђено да трошкове уградње сносе јавна комунална предузећа.
Према његовим речима, у старим објектима калориметри ће бити уграђени у подстаницама, а топлотна енергија биће испоручена на све кориснике у згради, док ће у новим зградама сваки стан имати свој уређај за мерење потрошње.
Координатор пројекта обнове система даљинског грејања из канцеларије Немачке кредитне банке за обнову (KfW) у Београду Бранкица Дајић подсетила је на то да је ова банка претходне две фазе од 2001. до 2004. године финансирала донацијама од укупно 17,7 милиона евра, при чему је тај новац потрошен на модернизацију топлана у Београду, Новом Саду и Нишу.
Дајић је указала на то да је циљ треће фазе обнове топлана увођење тарифа за обрачун на основу мерења потрошне енергије и тарифе које ће покривати трошкове њиховог пословања.