Ђелић је у интервјуу за недељник "Европа" указао на то да је претходни сазив Скупштине Србије за три године усвојио више од 200 закона, док је Словенија у завршној фази прикључења ЕУ имала такав систем да је могла да усвоји 120 закона у једном дану.

Он је подсетио на то да је и Бугарској недостајало времена, тако да је парламент ове земље неке законе усвајао и на енглеском језику, и додао да ће због тог огромног посла Србија морати да унесе измене у пословнику о раду Народне скупштине.

Према његовим речима, наша земља би крајем године требало да отпочне преговоре о уласку на "белу шенгенску листу", при чему ће током преговора у најкраћем року морати да буде усвојен закон о путним исправама, којим би био уведен српски пасош с биометричким подацима.

Такође, морамо усвојити и законе о граници, азилу и странцима, али и доказати да имамо пуну контролу ко долази и излази из Србије, навео је Ђелић и предочио да држава, поред свега наведеног, мора да поведе озбиљну борбу против организованог криминала.

Говорећи о досадашњој дистрибуцији средстава из Националног инвестиционог плана, потпредседник Владе је објаснио да су последњих година развојни пројекти у Србији били расути на хиљаде малих пројеката, због чега грађани не виде на шта су средства стечена приватизацијом утрошена.

Грађанима не можемо да покажемо који је капитални објекат изграђен и који је конкретан напредак остварен и зато ћу на јесен предложити озбиљне промене у Закону о буџетском систему и Закону о јавним набавкама, најавио је Ђелић.

Он је нагласио да приватизација јавних предузећа не сме отпочети пре него што за свако од предузећа не буду усвојени специфични закони и програми, уз напомену да у будућности ниједан евро стечен приватизацијом неће смети да буде пласиран у јавну потрошњу.